Pojam deratizacije obuhvata skup mera, kojima se uništavaju sve vrste glodara (miševi, pacovi). Izvodi se uz prisustvo doktora (epidemiologa), višeg sanitarnog medicinskog tehničara i medicinskog (veterinarskog) tehničara.
Deratizacija se eprovodi u gotovo svim objektima (zdravstvene ustanove, škole, stambeni objekti, poslovni prostori), kao i na svim otvorenim površinama.
Najčešće, deratizaciju, sprovodimo iz ekonomskih i higijenskih razloga. Najčešća vrsta glodara, na našim prostorima, su miševi i pacovi. Miš može preneti do 3o vrsta zaraznih i parazitskih bolesti od kojih stradaju kako ljudi, tako i životinje. Kućni miš (mus musculus domesticus) i poljski miš prenose oko 30, različitih, zaraznih, bolesti, od kojih su najzastupljenije: hemoragijska groznica, tifus, tuberkuloza, leptospiroza, trihineloza. Uzročnike bolesti prenose urinom, izmetom ili sekretom iz znojinih žlezda, kojima obeležavaju svoju teritoriju.
Izmedju ostalog, miševi su (u današnje vreme, ne tako často) poznati i po tome što jedni na druge prenose buve, a kasnije te buve prelaze na čoveka i izazivaju kugu.
Štetni su i po ekonomsko stanje, jer oštećuju (nagrizaju) električne vodove, ambalažu, te potkopavaju temelje štala i rečnih korita. Uništavaju i poljoprivredna dobra (kukuruz, ovas, pšenica, itd.) jedenjem ili zagađuju svojim izmetom i mokraćom. Zagadjuju hranilice i pojilice, vodu i druge, neophodne, stvari za život čoveka. Nanose velike materijalne i zdravstvene posledice.
Postoje tri različite metode deratizacije, a to su: biološka, mehanička i hemijska.
Mehanička metoda deratizacije je primitivna metoda, nije dovoljno efikasna, pogotovu kod većeg broja glodara. Mehaničkom metodom može se, blago, redukovati broj glodara, ali se, ovom metodom, ne mogu uništiti. Sredstva za mehaničku metodu su, najčešće: mišolovke, klopke, zamke, lepkovi.
Biološka metoda se zasniva na odnosu „predator-žrtva“, samim tim zahteva prisustvo mačaka, pasa, pa čak, i zmija u domaćinstvu. Tom metodom se može suzbiti veliki broj glodara. Čak je poznato i da su neke ptice grabljivice efikasne u ovoj borbi, kao što je sova.
Hemijska metoda je najefikasnija metoda današnjice. Hemijska sredstva izazivaju sterilitet ili smrt glodara. Postoje dve grupe otrova za glodare. U prvu grupu spadaju otrovi brzog dejstva, na bazi strihnina, ali zbog mučnih krika, koje životinje ispuštaju prilikom smrti, odbijaju druge glodare da ih uzimaju. S toga, najčešće se koriste otrovi sporog dejstva, takođe efikasni, oni su na bazi antivitamina vitamina K i dovode do toga da se krv glodara sporije zgrušava, što izaziva češće i obilnije krvarenje, a kasnije i smrt. Manje se koriste i hemosterilanti koji izazivaju trajni ili privremeni sterilitet kod glodara.
Kada govorimo o većim površinama (farme, industrijske zone, sela, fabrike, itd.), najčešće se upotrebljava sistemska deratizacija.
Da bi se odredilo koja metoda će se koristiti, neophodno je utvrditi vrstu i brojnost glodara. Potom, napraviti plan postavljanja mamaca, a tek, po završetku, odrediti vrstu mamca i sredstva.
Kućni miševi su, po prirodi, radoznali i vole probati nešto novo, dok je sa pacovima drugačije. Oni pate od nomofobičnosti (strah od nečeg novog), u prvi mah ignorišu sve mamce, a zatim „šalju“ svoju najstariju jedinku, da prva proba mamac. Zato se kod pacova koriste otrovi sa sporim dejstvom.
Mamci se raspoređuju po područijima gde je aktivnost glodara najveća, uglavnom po ivicama prostorije. Ukoliko je otkriveno gde se nalazi leglo, mamac je potrebno postaviti pored legla.
Po otvorenim površinama mamac se postavlja u rupe, nakon čega se rupe zatvore zemljom.
U zatvorenim prostorima, ukoliko postoji opasnost od prosipanja prehrambenih i poljoprivrenih dobara, neophodno je postaviti mamac u zaštitnoj kutiji.
Autor: Marija Mitrović