Ugalj je jedan od glavnih orgevnih sredstava današnjice. Početak upotrebe uglja, u svrhu ogreva, vezuje se za XVI vek. Njegova značajnija primena, u svrhu železnice i drugih industrijskih pogona, vezuje se za XIX vek.
Tada, kao i sada, postojalo je više vrsta uglja, koje su se koristile i čiji kvalitet varira. Mi ćemo Vas sporevisti kroz priču o, najskupljem, kamenom uglju.
Da bi se stvorio kameni ugalj potrebno je da drvo prođe više faza:
- Drvo dospeva u dubine u zemlju.
- Drvo se, prirodnim procesima, pretvara u treset, koji nije značajan pri upotrebi, dok ne dođe do svog sledećeg stadijuma.
- Treset se pretvara u lignit. Koji ima široku primenu pri ogrevu, ali njegov kvalitet nije idealan, s toga, ligniti su najjeftinija vrsta uglja.
- Lignit se pretvara u mrki ugalj. Mrki ugalj ima svoje dve grupe- meki i tvrdi. Meki je nešto bolji za ogrev, ali kvaliteti su približni. Najčešće se koristi u domaćinstvima, zbog svoje pristupačne cene, a i zbog dobrog kvaliteta.
- Mrki ugalj se postepeno, nizom godina, pretvara u kameni ugalj. Kako je potreban duži period, samim tim, kamenog uglja ima manje, pa je i njegova cena znatno visoka. Kameni ugalj odlikuje velikim brojem kalorija, što omogućava, izuzetno, veliku toplotu. Najčešće se eksploatiše u velikim kockama, pa tako nije pogodan za manje šporete, ali se može korisiti. Najidealniji je za velike industrijske pogone, velike kotlarnice, ali i ustanove u kojima je sistem za grejanje jako složen. Pored toga, kameni ugalj sagoreva u celosti i neznatna je količina pepela i šljake koja ostaje iza njega. Najveći proizvođač je Rusija, ali se iskopine mogu pronaći i u Bosni, čiji je najpoznatiji ugalj „Banovići“. U Srbiji gotovo da nema kamenog uglja, s toga se uvozi, pa je tako i cena ovog uglja viša nego u državama. Takođe, vrši se i podela kamenog uglja prema procentu isparljivih supstanci koje poseduje: antracit (4-7%), poluantracit (8-12%), mršavi kameni ugalj (13-18%), masni kameni ugalj (19-35%), gasni kameni ugalj (36-38%), gasnoplemeniti kameni ugalj ( 39-45%).
- Sledeća i poslednja faza je
kada se kameni ugalj oretvara u antracit, koji je najređi u celom svetu.
Antracit poseduje veliki izvor toplote, dakle, veliku grejnu moć, ali i sporo
gorenje, te je zato jako skup i ima ga u malim količinama. Retkost ga je
pronaći, u Srbiji ga gotovo i nema.
Važno je znati da kameni ugalj ima nizak procenat vlažnosti, te mu nisu potrebna dodatna sušenja. Njegov procenat iznosi od 3-10% u zavisnosti od skladištenja i teritorije iskopavanja.
Ukoliko želite da nabavite kvalitetan kameni ugalj, po pristupačnim cenama, možete nas pronaći na adresi: Hercegovačka 80, Zemun. Možete nas pozvati i na telefon: 063/70-37-902
Vaše Stovarište uglja „Beoiskra“