Proizvodnja jagoda u plastenicima

Proizvodnja jagoda u plastenicima

Proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima mnogo ograničenja usled klimatskih karakteristika ovoga podnevlja. Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van sezone. Zbog toga je nužno potrebno usavršavanje proizvodnje da bismo bili konkurentniji u odnosu na zemlje Mediterana. Za gajenje ove biljne kulture pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavljaju najznačajnije faktore za postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Preve-lika doza azota u odnosu na kalijum u ishrani ove biljne kulture slabi sami imuni sistem biljke.Stvaraju se mogućnosti za infekcije fitopatogenima i štetnim insektima.Od količine kalijuma u jagodičastom voću zavisi čvstoća,ispunjenost, boja, slatkoća i sjaj ploda.
U plasteničnoj proizvodnji jagoda pravilan izbor svetlosti predstavlja veoma važan element. Potrebno je upravljati intenzitetom i kvalitetom svetlosti. Zbog toga se upotrebljavaju fotoselektivne folije koje omogućavaju doziranje svetlosti i smanjenje uticaja patogena i štetočina. Za postizanje visokih prinosa veoma bitne su i antivirusne folije koje smanjuju pojavu vaši,bele mušice,grinja,tripsa i minera,kao i sive truleži. Kod nas u Srbiji količina dnevne svetlosti u vansezonskoj proizvodnji jagoda ne omogućava gajenje jagoda u gustinama većim od 10 živića/m². Npr.u susednoj Italiji sistem za osvetlenje je toliko usavršen da je moguće uzgojiti i do 14 živića/m². U Izraelu se taj broj penje i do 20 živića/m². Za postizanje veće proizvodnje i u vansezonskoj proizvodnji veliki značaj ima upotreba malč folije i PP tkanih agrotekstilnih podloga. Regulacija temperature,vlažnosti vazduha i količine svetlosti; pravilna ishrana i navodnjavanje su presudni elementi za ostvarivanje visokih prinosa jagoda u zaštićenom prostoru. U zimskom periodu temperatura vazduha u plasteniku treba da bude oko 1-2°C u trajanju od 5 nedelja,a potrebno je i dopunsko osvetlenje.
Rane i srednje rane sorte jagode je potrebno prekrivati debljom flis navlakom jer većina njih mrzne na temperaturi ispod -12°C. A u letnjem periodu u uslovima visokih temperatura potrebno je obilato navodnjavanje i ishrana azotom.Zbog velikog sunčevog zračenja potrebno je redukovati intenzitet insolacije sa mrežama ili drugim vidovima zasenjivanja da bi se zaštitili plodovi.Sa misterima je potrebno i povećavati vlažnost vazduha u plasteniku.
U proizvodnji jagoda najznačajnija sorta je Elsanta koja predstavlja svetski standard.Karakteristike ove sorte su: plodovi vrlo lepe boje i sjaja,ukusni i krupni. Pravilnim prihranjivanjem i navodnjavanjem moguće je postići prinos do 200gr plodova po živiću. U rane sorte spadaju: Alba,Queen Elisa, Asia i dr. Rane sorte su veoma osetljive u hladnim zimskim danima sa niskim temperaturama.Najrodnija rana sorta je Alba. Sorta Clery predstavlja sortu sa velikom otpornošću na bolesti.Sorta Thuchampion se odlikuje vrlo visokim prinosom , ukusom i sjajem. Malo kasnija je sorta Thutop koja poseduje krupne i čvrste plodove. Saditi treba ispitane frigo živiće koji se proizvode kulturom meristema i po svom prinosu daleko su ispred klasičnog načina umnožavanja jagoda.Pravilnim izborom živića prolećnom sadnjom moguće je ostvariti pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju.
Vertikalni uzgoj jagoda se vrši u specijalnim konsrukcijama sa duplim folijama.Konstrukcije su najčešće čelične ili pocinkovane. Najbolje su se pokazale konstrukcije sa folijama za naduvavanje.Sa malim troškovima za dogrevanje ostvaruju se značajne temperaturne razlike koje znatno ubrzavaju berbu. Ove konstrukcije se postavljaju na zemlju.
U saksiju od 5,5l sade se 4 sadnice i one su tu 1ili 2 godine. Po tehnologiji koja donosi siguran prinos jagode se sade od 15. jula do polovine avgusta. Već posle 6 nedelja bere se prvi jesenji prinos.Berba traje 20-25 dana. Posle toga jagode se sređuju i pripremaju za prezimljavanje. Drugi rod se bere u aprilu iduće godine.Posle druge berbe menjaju se sadnice i supstrat i ponavlja se ciklus.Svaki proizvođač stvara svoju ekonomsku računicu nakon analize ove dve berbe.Treći rod jagode bi se mogao ostvariti tako da se posle prolećne berbe sadnice posade na otvorenom mestu,a da se zamene u plasteniku novim sadnicama koje se sade u julu.
Tehnologija proizvodnje jagoda nije komplikovana,niti teška,ali uz poznavanje svih elemenata potrebnih za njen uzgoj i uz posvećenu pažnju trud je obilato nagrađen. Jagoda se uzgaja na vertikalnim djakovima, a posebno značajna je i specijalna uzgojna saksija od stiropora koja predstavlja bum u tehnologiji vertikalnog uzgoja.na površini plastenika od 375m² formiran je zasad jagode na vertikalnim stubovima .Na svakom stubu se nalaze po 9 saksija ,a svaka saksija ima po 4 sadnice.Minimalni razmak između redova je 1,2m, a između stubova je1m. Ranijim metodama se uspelo zasaditi 7000 sadnica, a ovim metodama sa uzgojnim saksijama zasađeno je 14 000 sadnica. Ova izvanredna tehnologija uzgoja na vertikalnim stubovima u specijalnim saksijama od stiropora predstavlja uštedu prostora 4-5 puta, uštedu vode, đubriva, pesticida, olakšava sadnju i berbu,uštedu novca i vremena, zdravije i kvalitetnije plodove. Ovaj sistem je čistiji iprirodniji u odnosu na vertikalne djakove.
Jagode se razmnožavaju semenom i kalemljenjem(delenjem bokora, živićima). Najpraktičniji način za dobijanje materijala za sadnju je razmnožavanje živićima.Da bismo ostvarili visoke prinose glavni preduslov je korištenje kvalitetnog i zdravog sadnog materijala. Za proizvodnju zdravih živića potrebno je formirati matičnjake za reprodukciju do dve godine. Živići koji se proizvode u standardnim matičnjacima kojima se vrši sadnja trebaju da budu jednogodišnji, potpuno neoštećeni i zdravi. Žile trebaju da su sveže i na pop. preseku da su bele boje. One se sade u tacne u supstrat za oživljavanje. Proces oživljavanja traje najmanje 30 dana.Tokom tog procesa vodi se računa da rasad ne bude napadnut od bilo kakve bolesti. Sam proces oživljavanja sadnica je veoma osetljiv i zahteva punu pažnju.
Prvih 10 dana nakon sadnje vrlo je važno održavanje odgovarajuće vlage u zemljištu i vazduhu.Poželjno je radi boljeg primanja sadnica imati postavljene raspršivače za orošavanje iznad folije. Za zaštitu od bolesti najčešće se koristi preventivno prskanje koje se vrši 20-25 dana nakon sadnje. Jagode u jesen napadaju bolesti: bakterijska pegavost, bela pegavost i pepelnica. Za pegavost se koristi preparat Kocide.Količina je 25gr na 10 l vode.Za pepelnicu se koristi preparat Topas u dozi 3 mililitra na 10 l vode.Obično se vrše 4 prskanja u toku jeseni.Profitabilnost uzgoja jagoda u plastenicima raste sa povećanjem veličine plastenika.Ukupna površina pod jagodom u Srbiji u periodu od 2000.godine iznosi 8,6 hiljada hektara. Najveći deo toga se nalazi u centralnoj Srbiji dok je udeo Vojvodine izuzetno mali.
U Evropi najveći prosečni prinos ostvaruje Španija(40t/ha).Srbija se nalazi na 11 mestu u Evropi i proizvodi 3,7 t/ha.najveći deo domaće proizvodnje skocentrisan je na okrug grada Beograda.Posle njega su najznačajniji:Rasinski,Mačvanski,Moravički i Nišavski okrug.
U Holandiji se jagode gaje na otvorenom polju i u tunelima. Jagoda se bere tokom 8 meseci u godini zahvaljujući navodnjavanju. Sadni materijal je proverenog kvaliteta u vidu zelenih živića. Kad se klasifikuju sadnice odlažu se u hladnjače odakle se vade po potrebi.Na otvorenom se jagode sade u februaru,a u tunelima se sade u januaru. Kompjuterskim upravljanjem procesa počinje sadnja kad se temperatura popne iznad 7°C.Sadnja se vrši mašinskim putem na otvorenom, a ručno u tunelima.Gustina sadnje dostiže i do 27 000 sadnica po hektaru.Berba se vrši na principu one touch-jedan dodir i branje se vrši ručno. Jagode se klasifikuju u dve vrste: ekstra klasa i jagode za preradu. Cena jagoda se kreće od 90 evrocenti po kilogramu do 6 evra po kilogramu.