Krastavac vodi poreklo iz Jugoistočne Azije,a u Evropu je stigao preko Grčke. Ova biljna kultura je stara oko 3000 godina. 95-97% sadržaja krastavca čini voda,a ostatak čine minerali, proteini i celuloza. Optimalna temperatura za klijanje krastavca je od 25-30°C, a za rast i plodonošenje 25-30°C. Minimalna temperatura ya klijanje je 12°C, a maksimalna ide i do 39°C. Zemljište za uzgoj krastavca mora biti lako ipropusno, srednje teško (peskovito ph 7). Vetar nepovoljno deluje na uzgoj krastavca pa se na otvorenom uzgaja u zavetrinama. Zemljište sa manje od 2,5% humusa dodaje se 150kg/ha N,120kg/ha P2O5 i 170kg/ha K2O. Ukoliko su zemljišta plodnija i količina se hraniva smanjuje. Višak hraniva je moguće iskoristiti u toku razvoja sistemom navodnjavanja kap po kap. Sadnjom krastavaca i stavljanjem folije omogućava se i sistem navodnjavanja kap po kap.
Setva se vrši tako da se iz semena primi 10 biljaka na dužnom metru zemljišta. Nakon setve se pokriva zemljište agrotekstilom i skida se pred prvu berbu. Tokom perioda od 100-110 dana potrebno je intenzivno navodnjavanje i đubrenje.Kad su temperature visoke i kad je period plodonošenja zaliva se i do 10l po dužnom metru. Berba započinje polovinom juna i završava se početkom oktobra. Pri masovnoj proizvodnji na otvorenom području berba se vrši sa platformi,ali se vrši ručno.To je veoma pogodan način branja jer mogu ići i do 4 berača na 1000m²,a jedan radnik je u mogućnosti za 1h da ubere 30-35kg.Površina od 6ha se bere sa jednom platformom i berba traje 2-3 dana. Prinos krastavca je 100t/ha ili 7-10kg/m².
Kod nas krastavac nema takav prinos.U najboljem slučaju iznosi 3-4 kg/m². Za suzbijanje korova u krastavcima kod nas nema licenciranih herbicida pa se koriste inostrani preparati kao što su:Fusilade, Targa,Pantera itd. Korov je potrebno tretirati pre sadnje i posle setve pre nicanja. Štetočine koje napadaju krastavac su: biljne vaši, bela leptirasta vaš, trips, itd.Oboljenja krastavca su:antraknoza,pepelnica, plamenjača. Kod vertikalnog uzgoja krastavca, tzv. špalirnog postiže se veći prinos, plodovi su pravilnog oblika, čistiji i smanjeno je trulenje. Takođe, lakše se beru i veći je učinak pri branju. Ne samo da se postiže veći prinos već se i produžava period plodonošenja pa i sami životni vek krastavca. Jedina mana ove vrste uzgoja jeste što predstavlja veći investicioni izdatak i dobija se monokultura. Najčešće uzgajane hibridne vrste su Profi,Ringo, Dolomit,itd.
Zbog nedostatka hraniva i navodnjavanja slaba je oplodnja,pa su i prinosi manji,sitniji i gorki.Najzastupljeniji tipovi hibrida su:američki tip i holandski tip.Američki tip krastavca ima bradavičaste površine sa izraženim bodljama.Holandski tip krastavca odlikuje se glatkom površinom sa sitnim bodljama.
Krastavac je jednogodišnja zeljasta biljka sa stabljikom u vidu loze i sa krupnim listovima.Krastavac se svakodnevno koristi u ljudskoj ishrani i uzgaja se na velikim površinama.Krastavac je osetljiv na mrazeve.Za proizvodnju rasada potrebna dnevna temperatura u leji je 22-28°C.U plastenicima u periodu plodonošenja potrebno je dnevnu temperaturu održavati na 20-30°C, a noćnu 17-21°C.Što se tiče osvetljenja,krastavac nije osetljiv,a minimalna količina svetlosti se kreće od 6000-10 000 luksa. Na ovom podnevlju moguće je krastavac uzgajati tokom cele godine.
Pošto krastavac ima slabo razvijen korenov sistem, veoma je osetljiv na sušu i potrebno mu je navodnjavanjem površinskog sloja zemljišta obezbediti svakodnevnu vlažnost.Sistemom navodnjavanja kap po kap u plastenicima na jednu biljku se daje 1l vode dnevno u periodu prvog rasta,a posle toga mu je potrebno čak 2l/dan.
Proizvodnja krastavaca kornišona kod nas ne zadovoljava sa prinosom. Troškovi proizvodnje su veoma veliki jer je seme izuzetno skupo,a potrebna je velika zaštita. Proizvodnja krastavaca iz rasada se široko koristi za uzgoj u plastenicima.
Ipak je kod nas najviše zastupljena proizvodnja krastavaca direktnom setvom uz primenu specijalnih agrotehničkih mera. Jedna od tih mera je i nastiranje zemljišta malč papirom i polietilenskom folijom(a takođe, i vertikalni uzgoj uz odgovarajuću konstrukciju).Nastiranjem se postiže lakša berba,nije potrebna okopavanje ,izbegava se upotreba herbicida,te se dobijaju čistiji plodovi bezbedniji za ishranu.Izuzetni su prinosi krastavca setvom na tamnoj foliji.Ova folija čuva temperaturu zemljišta i samim tim su prinosi veći za 30%. Nastiranje i proizvodnja krastavca se vrši mehanizovano. Pri horizontalnom uzgoju nisu velika u laganja i postoji mogućnost primene plodoreda dok to nije slučaj kod vertikalnog uzgoja.
Pri američkom načinu gajenja krastavaca noseći stubovi se stavljaju na svaka 4 metra. Gornja žica se postavlja na 1,5-1,8m,a donja na 15-20cm. Ove dve žice su povezane vertikalnim žicama na svaka 20-25cm. Kod ovog tipa uzgoja cilj je da se uzgoje biljke sa povoljnim udelom biljne mase i plodova.
Pri holandskom načinu gajenja krastavaca konstrukcija je visine 1,8-2m.Postavlja se gornja žica,a biljke se kanapom vode do nje.Vežu se za gornju žicu i vode se 30-40cm vodoravno i na taj način se povećava prinos.Iznad gornje žice se postavlja mreža za zasenčavanje za zaštitu biljaka od visokih temperatura.
Većina uzgajivača krastavaca u plastenicima koriste bezsjemene kulture ženskog tipa jer imaju visoku rodnost. Za dovoljno svetlosti uzgoj je vertikalni uz postavljanje oslonaca.Krastavac raste neograničeno i cveta, ali je potrebno vršiti rezidbu da bi se poboljšao kvalitet i oblik ploda. Zato postoje 2 tipa rezidbe: rez sistemom „kišobrana“ i rez sistemom „brajdi“. Duga i kvalitetna berba se dobija neprekidnim obnavljanjem biljki-pravovremenom i čestom rezidbom(skidanje suvišnih listova i loših plodova).