Paprika spada u najisplativiju biljnu kulturu i najčešće se uzgaja.Gaji se na otvorenom polju i u plastenicima. Paprika sadrži važne materije: ugljene hidrate, limunsku i jabučnu kiselinu, vitamin C i grupu vitamina B. Kod nas se počinje uzgajati u XVIII veku i doneli su je Turci iz Mađarske. Preneta je u Portugaliju iz Amerike u XVI veku i posle se proširila u Španiju, Italiju i celu Evropu. U svetu se danas uzgaja na 1 200 000 ha sa prinosom od 9,5t/ha. Kod nas u Srbiji se uzgaja na 25 000 ha sa prinosom od 6,6t/ha.
Zemljište za uzgoj treba da bude temperature 25°C i da ta tempe-ratura bude uvek održavana.Za klijanje i nicanje potrbna joj je temperatura 30°C, a u periodu cvetanja i stvaranja plodova 25°C danju i 16-21°C noću. Osetljiva je na niske temperature i mraz, a takođe, i na visoke temperature iznad 38°C.Optimalna temperatura tokom celog ciklusa uzgoja paprike treba da bude između 22 i 25°C. Paprika je biljna kultura kratkog dana i zahteva veliku količinu svetlosti (30 000 luksa). Što se tiče potreba paprike za vodom je velika(120-600mg/dnevno), a temperatura vode za zalivanje se kreće od 25-27°C.Zemljište za uzgoj je bogato,plodno ph vrednosti 6-7.Moguće je na zemljištu raditi preduseve(žitarice,leguminoze), pa onda saditi papriku.Đubrenje se vrši organskim i mineralnim đubrivima i to 40-50t/ha svežeg stajnjaka. Na 10t ploda ide 41,6 kg N, 16,7 kg P2O5,75,2kg K2O.Setva se vrši iz rasada i može biti :rana, srednje rana i kasna.
Proizvodnja paprike u zaštićenim prostorima se vrši u tunelima bez grejanja i u plastenicima sa grejanjem. U tunelima bez grejanja sadnja se vrši od polovine marta do početka aprila,a berba je krajem maja do 10.juna. U plastenicima sa grejanjem sadnja se vrši polovinom decembra do početka januara i polovinom februara do početka marta.Berba se vrši od polovine februara do početka marta i od polovine aprila do do početka maja Rasad paprike treba da bude star 60-80 dana,listovi i stablo razvijeni,korenov sistem žiličast. Za direktnu setvu paprike potrebno je izuzetno kvalitetno seme. Vrši se nastiranje zemljišta i navodnjavanje sistemom kap po kap.
Štetočine koje napadaju papriku su : lisne vaši, rovac, skočibube. Bolesti koje se javljaju pri razvoju biljke su: bakteriozna pegavost, siva trulež ,nicotiana virus, zeleno uvenuće.
Uzgoj paprike u zaštićenom prostoru se ne razlikuje mnogo od uzgoja na otvorenom prostoru. Usled toga što je u zatvorenom prostoru moguće kontrolisati mikroklimatske uslove postiže se veći prinos, jer je period plodonošenja produžen. Zemljište u plasteniku pre sadnje je potrebno sterilisati termičkim ili hemijskim putem. Hemijska sredstva služe za uništavanje korova, gljivica i štetočina u zemljištu. Ventilacija je posebno značajna za plastenike u letnjem periodu jer visoka temperatura ima negativan uticaj na vegetaciju biljaka. Za osavremenjavanje plastenične proizvodnje potrebno je ugraditi klimatske stanice da bi se pratili temperatura vazduha,relativna vlažnost,koncentracija ugljendioksida i intenzitet sunčeve svetlosti. Zaštićeni prostori mogu biti: niski i visoki tuneli, plastenici, jednolađni i višelađni plastenici i vento staklenici. Koji tip zaštićenog prostora će se primeniti zavisi od grejanja, tipa podloge,investicionih mogućnosti, biljnih vrsta koje će se uzgajati i obima same proizvodnje. Na istom tlu paprika se ne sme uzgajati 4-5 godina. Zemljište treba gnojiti stajskim đubrivom i prihranjivati. Stajnjak se dodaje 20-40 t/ha.Prihrana se vrši 2-3 puta, a prva se obavlja nakon što se biljke dobro ukorene.Druga prihrana se obavlja u periodu ranog plodonošenja.
Primena polietilenske folije kao malča ima mnogostruke prednosti i kod uzgoja paprike. Prednosti su:očuvanje vlažnosti tla, ranija berba, onemogućen rast korova, intenzivniji rast plodova.
U plastenicima se paprika uzgaja i bez tla( u sistemu hidroponija).Supstrati u hidroponskom uzgoju su organskog i anorganskog porekla.Organske su:okos,pirinčane ljuske.kora drveta, piljevina i dr. Anorganske su:kamena vuna,kvarcni pesak, ekspandirana glina i dr. Ovakav vid uzgoja ima sledeće prednosti: smanjenje bolesti, manja upotreba hemijskih sredstava, veći prinosi, visok stepen automatizacije, manje ručnog rada i manji troškovi.
Postoji tri tipa kultura paprike: krupnoplodne, sitnoplodne(feferoni) i tabasco. Krupnoplodne su : babura, kapija, paradajz paprika, rog paprika, začinska paprika. Rasad paprike se proizvodi u različitim vrstama zaštićenog prostora: tople leje, tuneli, plastenici i staklenici. Za ranu i srednje ranu proizvodnju bez obzira o kojoj vrsti zaštićenog prostora se radi,neophodno je obezbediti zagrevanje. Za kasnu sortu paprike nije neo-phodno zagrevanje. Rane sorte paprike se proizvode upotrebom pikiranog rasada i sade se krajem januara ili početkom februara. Rasađivanje se vrši krajem aprila ili početkom maja. Kod nas se najčešće proizvodi srednje rana sorta paprike i sadi se u tople leje ili plastenike sa grejanjem. Setva je u martu,a berba se vrši u julu ili početkom avgusta. Da bi se dobio kvalitetan rasad optimalan broj biljaka je 600-700 b/m².Rasad je potrebno negovati i zalivati ne često nego ređe sa većom količinom vode.Veoma bitno je vršiti tzv. kaljenje rasada koje se vrši sedam dana pre sadnje.Vrši se intenzivno provetravanje plastenika uz slabije zalivanje biljaka. U plastenicima se uzgajaju sorte sitnijih i ljutuh plodova tipa „šipka“, sorte krupnoplodnih i niske tipa buketnih sorti.Najpoznatije vrste domaćih populacija su:niška i leskovačka šipka i slatke šipke Amadeus i Pinokio.Od paprika tipa babura gaje se: Delta,Kelvin, Istra,i dr.Od tipa dugih gaje se: Una, Duga bela, Ciklon, i dr. U početnoj fazi rasta biljke zaliva se sa 15-20l/m², a u toku cvetanja i plodonošenja 20-30l/m² gde se zalivanje vrši svakih 7-10 dana. Zbog velike bujnosti vegetativnog nadzemnog stabla u plastenicima je neohodno biljke podupirati.To se vrši pomoću špalira. Vrši se i orezivanje slabih i suvišnih grana. Za oprašivanje koriste se bumbari. Korovi se u plastenicima suzbijaju najčešće okopavanjem, ali i upotrebom herbicida.Berba ljutih papričica počinje 40-50 dana od rasađivanja,a sorte sa krupnim plodovima 60-70 dana od rasađivanja. Prosečan prinos ljutih sorti paprike se kreće od 4-5 kg/m² ili 120 plodova po biljci.Sorte sa krupnijim plodovima imaju prinos 6-10 kg/m² ili 20-30 plodova po biljci.