Proizvodnja paradajza u plastenicima

proizvodnja paradjza u plastenicima

Paradajz je jednogodišnja kultura koja se uglavnom uzgaja u zaštićenom prostoru.Uzgajanjem ove biljke u plastenicima omogućava se njegovo prisustvo tokom cele godine u ishrani čoveka. Paradajz je bogat mineralima i vitaminom C. Moguće je pravilnom i adekvatnom proizvodnjom ostvariti velike prinose i veliki profit. Koreni sistem biljke je izuzetno razgranat i ide i do dubine od 1,5m. Paradajz ima i mogućnost formiranja adventivnog korena iz stabla pa se može razmnožavati i vegetativnim putem. Paradajz se deli na tri grupe: visoki, niski i žbunasti. Poreklo paradajza vuče iz Južne Amerike, stoga mu je za razvoj izuzetno potrebna toplota.Sa pojavom kotiledona pojavljuju se prvi listovi.Pupoljci i cvet se javljaju u periodu od 20-30 dana.Od cvetanja do pojave prvih plodova prođe od 40-50 dana. Optimalna temperatura nicanja ove biljne kulture je 23-25°C.Za rast i razvoj paradajza temperatura zemljišta treba da je od 20-25°C.
Paradajz ima veliku potrebu za svetlošću. Pri većem intenzitetu svetlosti i cvetanje je brže za sve sorte paradajza. Ukoliko nema dovoljno svetlosti dolati do poremećaja rasta i razvoja paradajza. Paradajz je relativno otporan na nedostatak vlage , ali je ona najbitnija u periodu cvetanja. Takodje, za uspešan razvoj biljaka potrebna je niska vlažnost vazduha. Visoka vlažnost vazduha izaziva poremećaj u ishrani biljaka.
Za navodnjavanje je najpogodniji sistem kap po kap ili brazdanje. Kvašenje same biljke je pogodnije za razvoj bolesti. Posle zalivanja, plastenik je potrebno provetravati. Zalivanje se vrši u prepodnevnim časovima. U početnoj fazi zalivaće se 15-20 l/m², a u vreme plodonošenja 30-40 l/m², zaliva se svakih 7-10 dana. Pored zalivanja paradajzu je potrebno i prihranjivanje. Mlade biljke imaju veću potrebu za hrunivima (posebno fosfor), dok kod ostalih biljaka to nije slučaj. Od posebnog značaja obezbediti hraniva u prvoj polovini vegetacije, u rposeku 80-100 g/m². Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.
Posebno je bitno izabrati pravilne sorte i hibride. U plastenicima treba dati prednost visokim sortama. To su sorte: Suso, Pando, Nenda, Baja i druge.
Tokom sadnje paradajza, uslovljeni su sa vrstom plasteničnog prostora i mogućnostima zagrevanja. Rokovi su takođe uslovljeni uslovima i zahtevima tržišta. Paradajz se u plastenicima proizvodi iz rasada. Najbolje je koristiti kvalitetan pikirani rasad. Rasad se seje u sandučiće i u leje. Za proizvodnju kvalitetnog rasada posebno je bitno da se koristi kvalitetan supstrat.
Paradajz se koristi kao zreli plod i kao zelen plod za kišeljenje. Zreli plod se preradjuje na različite načine i dobijaju se različiti proizvodi (pire, manirani, kiseo, jestivo ulje iz semena, sok itd.). Pored toga što sadrži minerale kao što su kalijum, fosfor, magnezijum, željezo, sadrži i vitamine: C, B¹, B² i PP. Boja paradajza potiče od povećanog sadržaja likopina i ß-karotena.
Kao povrće se počeo gajiti početkom XIX veka. U Evropi se najpre počeo uzgajati u Španiji, Holandiji, Italiji, a kasnije se raširio na celu Evropu. Kod nas se paradajz poceo gajiti krajem XIX veka. Najveći svetski proizvodjači paradajza su bivši SSSR, Kina, SAD, Egipat itd. Pošto poreklo paradajza vuče sa Suptojskih područja i temperatura za rast mu je 22°C, za razvoj 25°C, a noćne temperature bi trebale biti za 5-8°C niže.Temperature od 0,5 °C uništavaju nadzemne organe paradajza, a kritična maksimalna temperatura mu je 32°C. Direktnom setvom semena uzgajaju se biljke koje su otpornije na niže temperature nego biljke koje se proizvode preko rasada.
Noćne temperature u plastenicima treba održavati na vrednosti od 12°C,a to je posebno značajno za zimski period kada je potrebno grejati. Takođe se i optimalna temperatura zemljišta u plasteniku za uzgoj paradajza kreće od 20-25°C.Pošto je paradajz najosetljiviji u fazi cvetanja potrbno je i održavati vlažnost zemljišta do 70% od PVK.U fazi plodonošenja vlažnost zemljišta bi trebala biti oko 80%PVK, a u fazi zrenja opet oko 70%PVK. Proizvodnja paradajza se odvija kao: rana, srednja rana i kasna proizvodnja na otvorenom polju. Zemlja za plastenik treba da bude srednje tesko ili lako (peskovito). Zemljiste se u osnovnoj obradi đubri sad 30-40 t stajnjaka. Na srednje obezbeđenim zemljištima đubri se 100-120 kg N/ha, 80-90 kg P2O5/ha ; 100-140 kg/ha.
Kvalitet rasada zavisi od: đubriva, svetlosti, temperature, kvaliteta semena, supsituta, umešnosti setve i vode.
Za proizvodnju rasada paradajza koristei se stajnjak, pesak, glisnjak, ali je iz više razloga najbolja preporuka da se koriste gotovi supstrati. Rasad se najčešće i gaji u kontejnerima koji mogu biti od stiropora ili plastike. U zavisnosti od toga da li je zaštićeni prostor sa grejanjem ili bez i rokovi sadnje i berbe su različiti. Ukoliko je plastenik bez grejanja sadi se od 1-10. aprila, a bere se od 15-30. maja. U plastenicima sa grejanjem sadnja se vrši od 10-25. marta, a berba od 1-10. maja. Od nicanja biljaka, pa do prve berbe potrebno je da prođe od 100-140 dana.
Navodnjavanjem sistemom kap po kap se omogućava smanjenje relativne vlažnosti vazduha i smanjenje potrošnje vode. Tepmeratura vode za zalivanje mora biti od 25-30 °C. Takođe, ovaj sistem navodnjavanja omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka. U uslovima visokih temperatura i povećane vlage dolazi do oboljenja paradajza, gde biva napadnut različitim štetočinama. Najčešće su: biljne vaši, trips, bela leptirasta vaš. Zato se koriste najčešće: Dasticid prah, Mospilan 20-SP, Ripkord 20-EC itd. Najčešće bolesti koje su prisutne kod paradajza su: crna pegavost, fuzariozno uvenuće, plamenjača, bela trulež. Sredstva za suzbijanje su: Šampion, Antracol, Bordovska čorba WP-20, Tattoo, Plavi kamen, Sumilex 50-FL.
Zaštita paradajza od bolesti i štetočina u zaštićenom prostoru se vrši: hemijski putem, biološkim putem (sa korisnim insektima-predatorima). I putem feromonskih lepljivi traka, koje su različitiv boja. Upotrebom slame i folije u plastenicima se postiže: povećano zagrevanje zemljišta, sprečava rast korova i isparavanje vode, povećava se sadržaj ugljendioksida i smanjuje se količina vode za zalivanje. Samim tim se i smanjuju troškovi i povećava isplativost proizvodnje.
Upotrebom hormona koji posvešuju oprašivanje biljaka povećava se prinos, ali se ipak mnogo deformiše plod i smanjuje kvalitet. Zbog toga se u novije vreme ručno vrši ’’potresanje biljaka’’, a najnoviji postupak je upotreba bumbara. Ovaj postupak povećava prinos od 5-40 %. Toko rasta i razvoja paradajza u plastenicima, a i na otvorenom potrebno je vršiti: zakidanje listova, zakidanje vrha stabla, zakidanje zaperaka i postavljanje oslonaca (kolčenje).
Najbolje je berbu paradajza vršiti 60-80 dana nakon sadnje jer se dozrevanje vrši pri transportu u komorama. Berba u plastenicima je ručna, a prinosi idu od 15-111 kg/m². U Finskoj se vrši proizvodnja paradajzda od 100 kg/m² i to tako što se proces proizvodnje obavlja u kratkim ciklusima (a ukupno godinu dana). Sadnja se vrši svakih 6 nedelja u duplim redovima. Kada su prvi plodovi zreli, zakida se glavno stablo iza druge etaže i onda se sadi rasad za novi ciklus.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>