Peršun je biljna kultura koja se u ljudskoj ishrani koristi kao začin i za variva.Ima značajna nutritivna svojstva i lekovita je biljka.Izuzetno je bogat vitaminom C (165mg/100g) i betakarotena (7,25mg/100g), kalijuma, Ca, Fe i Mg.Njegovo eterično ulje daje mu specifičan miris i ukus. Uzgaja se zbog zadebljanog korena i lisne rozete. U toku vegetacije moguće je da se formira lisna rozeta i do 180 listova. Koren peršuna je žiličast, razgranat i zadebljao.Veoma je sličan korenu šargarepe, ali se po boji i ukusu razlikuju. U svežim listovima peršuna nađe se i do 350mg vitamina C.Peršun kao biljna kultura ima mali broj sorti kako kod nas tako i u svetu. Razlikuju se lisnati peršun i kudravolisni peršun u zavisnosti od izgleda lisne rozete. Ova biljna kultura niče na temperaturi od2°C , a listovi i koren rastu pri optimalnoj temperaturi od 18°C. Peršun može preživeti i mrazove sa temperaturom do -10°C. Ima povećanu potrebu za svetlošću, tako da ako ima malo svetlosti listovi ne rastu,sitni su i slabog su mirisa. Koren peršuna je otporan na nedostatak vode. Voda mu je neophodna u fazi nicanja i intenzivnog rasta.Zaliva se 3-4 puta u toku vegetacije. Đubrivo se upotrebljava pred sadnju i u toku rasta. Đubrivo je na bazi azota, ali u određenim razmerama jer prevelika količina azota škodi rastu i razvoju biljaka.
Peršun se proizvodi u plastenicima bez grejanja,ali se u jesen pokriva agrotekstilom(za zimsku setvu) ili u februaru (za prolećnu setvu). Proizvodnja se vrši u plastenicima iz rasada koji se proizvodi na njivi,pa se prenosi u plastenik u saksije. U avgustu-septembru seje se seme u kontejnere ili saksije. U oktobru mesecu se ubire prinos koji ide od 140 000- 190 000 vezica po hektaru. Najveći prinos daje proizvodnja peršuna iz rasada proizvedenog iz kontejnera ili saksija. Gajenje gotovog rasada u saksijama vrši se tako da se u saksiju sadi 3-5 biljaka na temperaturi od 10-12°C. Biljka se bere za 55-70 dana.Ukoliko su biljke proizvedene na njivi vade se krajem avgusta i sade u tunele koji su bogati zemljom obogaćenom organskim materijama.Listovi su spremni za branje za 60-70 dana,a mogu se listovi seći 2-3 puta u toku vegetacije.