{"id":18,"date":"2013-06-28T17:30:55","date_gmt":"2013-06-28T15:30:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/?p=18"},"modified":"2013-06-28T17:32:21","modified_gmt":"2013-06-28T15:32:21","slug":"upotreba-faksimila-u-poslovanju-drustva-sa-ogranicenom-odgovornoscu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/upotreba-faksimila-u-poslovanju-drustva-sa-ogranicenom-odgovornoscu\/","title":{"rendered":"Upotreba faksimila u poslovanju dru\u0161tva sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u"},"content":{"rendered":"

\"upotreba<\/p>\n

U svakodnevnom \u017eivotu, pa i poslovanju dru\u0161tva sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u ili bilo kog drugog oblika privrednog dru\u0161tva, u\u010destala je upotreba tzv. faksimila prilikom zaklju\u010divanja ugovora i preduzimanja drugih pravnih poslova. Razlozi ovakvog postupanja su raznovrsni, ali se po pravilu u prvi plan navodi ekonomi\u010dnost i celishodnost postupanja, \u0161to se obrazla\u017ee fizi\u010dkom odsutno\u0161\u0107u ili prezauzeto\u0161\u0107u zastupnika da neposredno i li\u010dno pristupe potpisivanju svakog akta. Upotrebom faksimila, zastupnici se relaksiraju fizi\u010dkog potpisivanja, jer se potpisivanje dokumenata vr\u0161i utiskivanjem slike potpisa.<\/p>\n

II Potpisivanje ugovora i drugih privatnih isprava<\/b><\/h2>\n

Zakon o obligacionom odnosima ure\u0111uje potpisivanje ugovora (\u010dl.67-73), a ta se pravila shodno primenjuju i na potpisivanje ostalih tzv. privatnih isprava. Po definiciji potpis odre\u0111uju dva elementa. Prvo, to je intelektualni element, koji ozna\u010dava saglasnost potpisnika sa sadr\u017einom ugovora koji je potpisao. Drugo, to je indentifikacioni element, koji ozna\u010dava da je odre\u0111eno lice potpisalo ugovor.<\/p>\n

Faksimil je na\u010din potpisivanja kojim se umesto originalnog potpisa na ugovor ili drugu privatnu ispravu stavlja slika potpisa. Slika mo\u017ee biti izra\u0111ena u obliku pe\u010data i biti stavljana na dokument otiskom. Upotreba faksimila u ugovornom pravu je determinisana postojenjem dve situacije.<\/p>\n

Prvo, re\u010d je o postojanju neformalnih ugovora. Faksimilom mo\u017ee da se potpi\u0161e svaki ugovor koji je punova\u017ean u usmenoj formi. Ako je on valjan i u usmenoj formi, ni\u0161ta mu ne\u0107e smetati i ako je napisan i overen faksimilom, \u010dime se samo obezbe\u0111uje ve\u0107i stepen pouzdanosti u pogledu sadr\u017eine. To va\u017ei i za naloge koji proizvode dejstvo i u usmenoj formi. Isto va\u017ei i za druge pravne poslove iz Gra\u0111anskog i Privrednog prava.<\/p>\n

Drugo, re\u010d je o postojanju pisanih ugovora. Ovakav na\u010din potpisivanja ne mo\u017ee da zameni originalan potpis onda kada je potpis bitan elemenat pravnog posla. To zna\u010di da faksimil ne mo\u017ee biti kori\u0161\u0107en onda kada se za punova\u017enost pravnog posla zahteva pisana forma. Pisana forma je izuzetak od pravila. Ugovor je pisani samo ako to odredi Zakon ili same strane ugovorom. Isto va\u017ei i za tzv. vi\u0161i oblik pisane forme, odnosno ugovore i druge poslove u \u010dijem zaklju\u010denju u\u010destvuje i organ javne vlasti (overa potpisa na ugovoru, potvrda sadr\u017eine ugovora, izrada ugovora od strane javnog organa). I u ovim slu\u010dajevima je pravilo da potpisnik mora svojeru\u010dno da potpi\u0161e dokument<\/p>\n

III Upotreba faksimila u posebnim slu\u010dajevima<\/b><\/h2>\n

Ostali slu\u010dajevi, upotrebe faksimila su i (navedeni u literaturi):<\/h3>\n
    \n
  • \u00a0 \u010clanom 24. Pravilnika o knjigovodstvu javnih prihoda predvi\u0111eno je da knjigovodstvena isprava („Sl. glasnik RS“, br. 17\/96 i 9\/99 – odluka USRS) koja se sastavlja elektronski mo\u017ee sadr\u017eati i faksimil, koji je utisnut na isti na\u010din. I ovde je re\u010d o ispravi koja samo potvr\u0111uje postojanje du\u017eni\u010dko – poverila\u010dkog odnosa, a koja je prepoznatljiva i po elektronskoj izradi, tako da isto mo\u017ee da va\u017ei i za \u0161tambilj. Sli\u010dno predvi\u0111a i Zakon o op\u0161tem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 33\/97 i 31\/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 30\/2010) za mehanografsku obradu re\u0161enja (\u010dlan 196),<\/li>\n
  • \u00a0 U slu\u010dajevima kada postoji obaveza zaklju\u010denja ugovora, i to pod utvr\u0111enim uslovima, npr. neka javna preduze\u0107a imaju ovakvu obavezu (preduze\u0107a koja se bave isporukom i distribucijom elektri\u010dne energije, vodovod i dr.). Ovde nema opasnosti od potpisivanja faksimilom jer su uslovi utvr\u0111eni, a svako ko ih ispuni ima pravo na zaklju\u010denje odgovaraju\u0107eg ugovora (o isporuci elektri\u010dne energije, o vodosnabdevanju i sl.). Uglavnom se potpisivanje faksimilom organizuje zbog velikog broja korisnika, \u0161to nije dovoljan uslov, bez prethodno navedenih,<\/li>\n<\/ul>\n
      \n
    • \u00a0 U slu\u010daju kada se izdaje kopija akta koji je potpisan u originalu. Nekada se potpisuje samo original, ali ima potrebe da se obezbede i potpisane kopije. Nema smetnji da kopije, uz ozna\u010denje da je re\u010d o kopijama, budu potpisane faksimilom,<\/li>\n
    • \u00a0 U slu\u010daju internih naloga i drugih akata kojima se odre\u0111uje postupanje unutar pravnog lica, prema unapred predvi\u0111enim pravilima. I ovde je re\u010d o „rutinskom“ potpisivanju, tako da mo\u017ee dopustiti i ovakvo potpisivanje. Npr. interna naredba koju izdaje sudija da se tu\u017eba dostavi tu\u017eenom na odgovor,<\/li>\n
    • \u00a0 U slu\u010daju kada se faksimilom samo identifikuje onaj ko je u\u010destvovao u izdavanju akta, pri \u010demu on ne re\u0161ava o pravima, obavezama ili odgovornosti nekog lica (kao u slu\u010daju advokata),<\/li>\n
    • \u00a0 U slu\u010dajevima kada jedno lice postupa kao tzv. punomo\u0107nik po zaposlenju, npr. overa garantnog lista koju vr\u0161i prodavac,<\/li>\n
    • \u00a0 U slu\u010dajevima kada akt ne stvara obaveze ni za koga, ve\u0107 samo sadr\u017ei informaciju o onome \u0161to je ve\u0107 poznato u cilju podse\u0107anja ili konstatacije (npr. opomena da se plati ra\u010dun,<\/li>\n
    • \u00a0 Kada je zakonom izri\u010dito predvi\u0111eno. Zakonodavac mo\u017ee i u slu\u010dajevima koji po op\u0161tim principima ne bi bili podobni za potpisivanje faksimilom, da odredi da je to dopu\u0161teno. Npr. \u010dlan 196. stav 3. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku sadr\u017ei odredbu prema kojoj re\u0161enje koje se obra\u0111uje mehanografski mo\u017ee biti potpisano faksimilom. U tom smislu i na\u0161a sudska praksa (Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 6057\/2006(2) od 30.5.2007. godine).<\/li>\n<\/ul>\n

      IV Zaklju\u010dak<\/b><\/h2>\n

      Faksimil je na\u010din potpisivanja kojim se umesto originalnog potpisa na ugovor ili drugu privatnu ispravu stavlja slika potpisa. Slika mo\u017ee biti izra\u0111ena u obliku pe\u010data i biti stavljana na dokument otiskom. Upotreba faksimila u ugovornom pravu je determinisana postojenjem dve situacije. Prvo, re\u010d je o postojanju neformalnih ugovora kada je upotreba faksimila mogu\u0107a. Faksimilom mo\u017ee da se potpi\u0161e svaki ugovor koji je punova\u017ean u usmenoj formi. Ako je on valjan i u usmenoj formi, ni\u0161ta mu ne\u0107e smetati i ako je napisan i overen faksimilom, \u010dime se samo obezbe\u0111uje ve\u0107i stepen pouzdanosti u pogledu sadr\u017eine. Drugo, re\u010d je o postojanju pisanih ugovora. Ovakav na\u010din potpisivanja ne mo\u017ee da zameni originalan potpis onda kada je potpis bitan elemenat pravnog posla. To zna\u010di da faksimil ne mo\u017ee biti kori\u0161\u0107en onda kada se za punova\u017enost pravnog posla zahteva pisana forma. Isto va\u017ei i za tzv. vi\u0161i oblik pisane forme, odnosno ugovore i druge poslove u \u010dijem zaklju\u010denju u\u010destvuje i organ javne vlasti (overa potpisa na ugovoru, potvrda sadr\u017eine ugovora, izrada ugovora od strane javnog organa). I u ovim slu\u010dajevima je pravilo da potpisnik mora svojeru\u010dno da potpi\u0161e dokument.<\/p>\n

      Reference: Zakon o obligacionim odnosima (Slu\u017ebeni list SFRJ, br. 29\/78, 39\/85, 45\/89, 57\/89 i Slu\u017ebeni list SRJ, br. 31\/93); MirkoVasiljevi\u0107, Trgovinsko pravo, Beograd, 1995.g.; Neboj\u0161a Jovanovi\u0107, Praktikum iz obligacionog prava, Beograd, 2009.g.; Oliver Anti\u0107, Obligaciono pravo, Beograd, 2008.g.; Dragoljub Stojanovi\u0107, Uvod u gra\u0111ensko pravo, Beograd, 1999.g.; Andrija Gams, Uvod u gra\u0111ansko pravo, Beograd, 1994.g.<\/p>\n

      Puno korisnih informacija mo\u017eete na\u0107i na sajtu: http:\/\/osnivanjepreuzeca.rs\/<\/a><\/p>\n