Prambanan je hinduistički hram i devetog veka smeštena na centralnoj Javi, posvećen je Trimurti, izrazu boga kao stvoritelja ( Brahma ), održavaoca ( Vishnu ) i uništitelja ( Shiva ). Hram se nalazi na oko 17 kilometara od grada Yogyakarta, na granici između centralne Jave i provincije Yogyakarta. Kompleks se nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine, i jedan je od hramova u jugoistočnoj Aziji. Odlikuje se visokom i istaknutom arhitekturom, tipičnom za hinduističke hramove. Visok je 47 metara, a unutar kompleksa nalaze se pojedinačni hramovi. Prambanan privlači veliki broj posetilaca iz celog sveta.
Prambanan je najveći hinduistički hram drevne Jave, a njegovu izgradnju najverovatnije je započeo Rakai Pikatan kao odgovor dinastije Sanjaya budističkoj dinastiji Sailendra i Sewu hramovima u blizini. Istoričari ukazuju da je gradnja Prambanana verovatno označavala povratak hinduističke dinastije Sanjaya na vlast u centralnoj Javi, i to nakon gotovo veka dominacije dinastije Sailendra. Hram je izgradio oko 850. godine Rakai Pikatan, a intenzivno su ga proširivali kralj Lokapala i Balitung Maha Sambu, kralj kraljevstva Mataram. Hram je podignut u čast boga Shiva i njegovo originalno ime bilo je Shiva – grha ili Shiva – laya. Tokom izgradnje hrama tok reke koja se nalazi u njegovoj blizini je promenjen. Reka Opak danas teče od severa ka jugu na zapadnoj strani lokaliteta. Istoričari ukazuju da je reka bila dodatno zakrivljena ka istoku i da je bila suviše blizu hrama. Neki arheolozi smatraju da je statua Shive u glavnoj komori urađena po kralju Balitungu, i imala je da služi kao prikaz njega nakon smrti. Kompleks je proširivan od strane Mataram kraljeva sa velikim brojem manjih hramova kao dodatak velikom. Prambanan je služio kao kraljevski hram kraljeva Mataram, i u njemu se odvijala većina religijskih ceremonija i žrtvovanja. Na vrhuncu ove države, pretpostavlja se da je u hramo boravilo na stotine monaha i njihovih učenika.
Od desetog veka hram se ubrzano gasi. Godine 930. Mpu Sindok je premestio sud na istočnu Javu, gde je utemeljio novu dinastiju Isyana. Takođe, s ovim događajem se poklopila erupcija vulkana na planini Merapi severno od Prambanana. Ovo je označilo početak napuštanja hrama. Hraamovi su se tokom zemljotresa u šesnaestom veku srušili. Iako je svetilište prestalo da bude značajno, ruševine rasute širom lokaliteta bile su poznate lokalnom stanovništvu. Posle podele Mataram sultanata 1755. godine, ruševine su korišćene kao demarkaciona linija između Yogyakarte i Surakarte.
Lokalno stanovništvo bilo je svesno postojanja lokaliteta i pre njegovog ponovnog otkrivanja. Međutim oni nisu znali istorijsku pozadinu ovog mesta. Kao rezultat neznanja oni su smišljali razne legende kojima su pokušavali da objasne poreklo hramova. Pa tako postoji priča o džinovskoj i prokletoj princezi, ali i razne druge. Hram je zvanično privukao pažnju međunarodne javnosti početkom devetnaestog veka. tokom 1811. Godine, Britanac Colin Mackanzie, geometar u službi Sir Tomasa Stamforda Rafflesa, je do hrama došao sasvim slučajno. Iako je Sir Thomas naručio kompletan pregled ruševina, one su decenijama ostale zanemarene, a Holanđani su sa skulpturama i kamenjem ukrašavali svoje bašte. Iskopavanja arheologa osamdesetih godina devetnaestog veka dovela su samo do pljačkanja. Rekonstrukcija kompleksa započela je 1918. godine, a prava obnova tek 1930. Napori na obnovi traju i do danas. Rekonstrukcija glavnog Shiva hrama završena je 1953. godine, a otvorio ga je Sukarno. Pošto je veliki deo originalnog kamena ukraden ili odnešen, restauracija je znatno otežana. Svetilište se može smatrati obnovljeno samo ukoliko mu je vraćeno najmanje 75 posto nekadašnjeg izgleda.
Ceo kompleks se sastoji od osam glavnih hramova, kao i više od 250 pojedinačnih i manjih hramova. Tri najveća hrama, tri sveta mesta, posvećena su bogovima Shiva, Vishnu i Brahma. Ovo je ujedno jedno od najčešćih božanskih trojstava u hinduizmu, i može se pronaći u mnogim hramovima. Osam velikih hramova okruženo je sa preko 250 manjih hramova, koje su docniji vladari podizali i dograđivali. Hram Shiva je najveći i najviši hram na lokalitetu. Dekorisan je predivnim statuama koje se razlikuju po veličini i obliku. Druga dva velika hrama su Vishnu i Brahma. Vishnu se nalazi severno od Shive, a Brahma južno od nje. I ova dva hrama su veoma raskošno ukrašena, a tu su i statue božanstava nekoliko desetina metara visoke. U krugu od nekoliko kilometara nalaze se i drugi hinduistički hramovi, koji međutim u većoj meri nisu obnavljani. Međutim, ceo ovaj kompleks svedoči o snazi jedne davno nestale civilizacije, i njihovoj iskrenoj pobožnosti. Danas Prambanan nemo stoji kao svedok tog vremena, dok posetioci pokušavaju da razumeju kakav je to neverovatan svet nekada postojao. Poseta Indoneziji ne bi bila potpuna kada se Parabanan ne bi video i doživeo. Ovo je jedinstveno mesto i po izgedu i po značaju.