Vremenska prognoza podrazumeva nastojanje da se predvide vremenske prilike određenih područja. Prognoziranje vremenskih prilika deli se na kratkoročno i dugoročno. Zna se da svetske meteorološke stanice praktikuju merenje atmosferskih izgleda istovremeno svaka 3 sata, a potom sledi slanje utvrđenih sinoptičkih vrednosti u trinaest glavnih meteoroloških stanica, a tamo se uz pomoć sofisticiranih softvera, brzih kompjutera i stručnih meteorologa prave vremenske prognoze. Davna 1848. godina je godina prve objave vremenske prognoze. Posle toga, zahvaljujući napretku znanja i tehnologije, vremenske prilike se određuju sve preciznije i savremenije. Meteoroloških stanica ima svuda, a termometar, hidrometar, anametar, menzure i živin barometar njihovi su osnovni instrumenti za rad. Pored meteoroloških stanica, za pribavljanje podataka o vremenskim prilikama važno je pomenuti i meteorološke balone, meteorološke satelite, meteorološke avione i radare.
Svakako, pored pomenutih stručnih procena vremenske prognoze, ima i pojedinih prirodnih ukazivanja koje su mnogi od nas iskusili, a to su sanjivost, osećaj bola operisanih rana i slično. Ono što se može reći o kratkoročnoj vremenskoj prognozi je to da podrazumeva procenu predstojećih vremenskih uzgleda za tekući dan, i većinom ima veliku dozu preciznosti. Zadatak dugoročne vremenske prognoze je da odredi kakve će biti vremenske prilike u narednih par dana, sedmica ili meseci. Nemoguće je sa maksimalnom pouzdanošću proceniti dugoročnu vremensku prognozu i samim tim, ona nema stoprocentnu preciznost. U današnje vreme, tempo života je brz, slobodnog vremena sve manje, te je bitno pratiti vremensku prognozu. Tako ćete lakše isplanirati aktivnosti (na primer putovanja) u slobodno vreme.