Blog

Lubenica i dinja su jednodome biljke sa jednopolnim cvetovima. Spadaju u povrće i najčešće se uzgajaju na otvorenom području, mada je moguće uzgoj vršiti i u plastenicima uz određene mikroklimatske uslove. Lubenica ima zrele i sočne plodove prijatnog ukusa. Dinja takođe, ima sočne plodove slatkastog ukusa.U ljudskoj ishrani se koriste u sirovom stanju, ali i prerađene za džemove, slatko i marmelade. [више]

Paprika spada u najisplativiju biljnu kulturu i najčešće se uzgaja.Gaji se na otvorenom polju i u plastenicima. Paprika sadrži važne materije: ugljene hidrate, limunsku i jabučnu kiselinu, vitamin C i grupu vitamina B. Kod nas se počinje uzgajati u XVIII veku i doneli su je Turci iz Mađarske. Preneta je u Portugaliju iz Amerike u XVI veku i posle se proširila u Španiju, Italiju i celu Evropu. U svetu se danas uzgaja na 1 200 000 ha sa prinosom od 9,5t/ha. Kod nas u Srbiji se uzgaja na 25 000 ha sa prinosom od 6,6t/ha. [више]

Krastavac vodi poreklo iz Jugoistočne Azije,a u Evropu je stigao preko Grčke. Ova biljna kultura je stara oko 3000 godina. 95-97% sadržaja krastavca čini voda,a ostatak čine minerali, proteini i celuloza. Optimalna temperatura za klijanje krastavca je od 25-30°C, a za rast i plodonošenje 25-30°C. Minimalna temperatura ya klijanje je 12°C, a maksimalna ide i do 39°C. Zemljište za uzgoj krastavca mora biti lako ipropusno, srednje teško (peskovito ph 7). Vetar nepovoljno deluje na uzgoj krastavca pa se na otvorenom uzgaja u zavetrinama. Zemljište sa manje od 2,5% humusa dodaje se 150kg/ha N,120kg/ha P2O5 i 170kg/ha K2O. Ukoliko su zemljišta plodnija i količina se hraniva smanjuje. Višak hraniva je moguće iskoristiti u toku razvoja sistemom navodnjavanja kap po kap. Sadnjom krastavaca i stavljanjem folije omogućava se i sistem navodnjavanja kap po kap. [више]

Paradajz je jednogodišnja kultura koja se uglavnom uzgaja u zaštićenom prostoru.Uzgajanjem ove biljke u plastenicima omogućava se njegovo prisustvo tokom cele godine u ishrani čoveka. Paradajz je bogat mineralima i vitaminom C. Moguće je pravilnom i adekvatnom proizvodnjom ostvariti velike prinose i veliki profit. Koreni sistem biljke je izuzetno razgranat i ide i do dubine od 1,5m. Paradajz ima i mogućnost formiranja adventivnog korena iz stabla pa se može razmnožavati i vegetativnim putem. Paradajz se deli na tri grupe: visoki, niski i žbunasti. Poreklo paradajza vuče iz Južne Amerike, stoga mu je za razvoj izuzetno potrebna toplota.Sa pojavom kotiledona pojavljuju se prvi listovi.Pupoljci i cvet se javljaju u periodu od 20-30 dana.Od cvetanja do pojave prvih plodova prođe od 40-50 dana. Optimalna temperatura nicanja ove biljne kulture je 23-25°C.Za rast i razvoj paradajza temperatura zemljišta treba da je od 20-25°C. [више]

Kupus je biljna kultura koja sadrži mnogo proteina i esencijalnih aminokiselina.Kupus ne samo da ima hranljiva već i lekovita svojstva. Služi za lečenja čira na želucu i crevima,kao i za lečenje srčanih obolenja. Kupus ima kratku stabljiku, slabo razvijen korenov sistem. Zato poseduje veoma razvijenu nadzemnu vegetativnu masu.Rane sorte kupusa imaju manji manji prečnik rozete i glavice nego kasne sorte. U ishrani čoveka se koristi u svežem stanju, sušen, zamrznut i kiseli. [више]

Salate se grupiše u tri grupe sorti:eskariol sa celim zelenim listovima, sorte sa krecavim zelenim listovima i lisnata endivija sa nazubljenim listovima. Sorta endivija je specifična sorta salate sa niskom energetskom vrednošću i visokim sadržajem mineralnih materija (fosfor, kalijum, vitamin C,gvožđe i dr.). Endivija je dvogodišnja biljka otporna na niske temperature.Niče na temperaturi od 2°C,ali joj je optimalna temperatura rasta 20-22°C. zemljište pogodno za uspešan rast je ph 6,5-7,8. [више]

Peršun je biljna kultura koja se u ljudskoj ishrani koristi kao začin i za variva.Ima značajna nutritivna svojstva i lekovita je biljka.Izuzetno je bogat vitaminom C (165mg/100g) i betakarotena (7,25mg/100g), kalijuma, Ca, Fe i Mg.Njegovo eterično ulje daje mu specifičan miris i ukus. Uzgaja se zbog zadebljanog korena i lisne rozete. U toku vegetacije moguće je da se formira lisna rozeta i do 180 listova. Koren peršuna je žiličast, razgranat i zadebljao.Veoma je sličan korenu šargarepe, ali se po boji i ukusu razlikuju. U svežim listovima peršuna nađe se i do 350mg vitamina C.Peršun kao biljna kultura ima mali broj sorti kako kod nas tako i u svetu. Razlikuju se lisnati peršun i kudravolisni peršun u zavisnosti od izgleda lisne rozete. [више]

Proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima mnogo ograničenja usled klimatskih karakteristika ovoga podnevlja. Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van sezone. Zbog toga je nužno potrebno usavršavanje proizvodnje da bismo bili konkurentniji u odnosu na zemlje Mediterana. Za gajenje ove biljne kulture pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavljaju najznačajnije faktore za postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Preve-lika doza azota u odnosu na kalijum u ishrani ove biljne kulture slabi sami imuni sistem biljke.Stvaraju se mogućnosti za infekcije fitopatogenima i štetnim insektima.Od količine kalijuma u jagodičastom voću zavisi čvstoća,ispunjenost, boja, slatkoća i sjaj ploda. [више]

Sistem navodnjavanja kap po kap predstavlja ravnomerno navodnjavanje biljaka. Svaka biljka dobija potrebnu količinu vode. Vrši se direktno zalivanje samog korena biljke.To se postiže postavljanjem traka neposredno pored biljaka da bi voda direktno dospela do samog korena. Zbog snabdevanja korena biljke ovaj sistem navodnjavanja je izuzetno efikasan u samom iskorištenju vode, smanjuje se količina vode za zalivanje, a samim tim se smanjuje vreme i novac.Ovaj sistem je relativno jeftin i jednostavno se postavlja. Ne postoje neželjeni efekti po biljke usled naglih promena režima vlage, a smanjuje se i pojava korova.na osnovu karakteristika zemljišta i samih njihovih potreba određuje se količina vode potrebna za zalivanje.U trakama se nalaze emiteri za propuštanje različitih količina vode.Sistem kap po kap je idealan za prihranjivanje biljaka vodotopivim đubrivima. [више]

Sistem za zagrevanje u plasteniku omogućava optimalnu temperaturu za rast biljaka. Koji izvor energije će se izabrati zavisi od vrste i konstrukcije plastenika, vrste biljaka koje će se uzgajati i mikroklimatskih uslova. Za uzgoj više vrsta biljaka u dužem vremenskom periodu potrebno je omogućiti optimalnu temperaturu za većinu biljaka od 22-25°C. Ukoliko se plastenik koristi u toku zime i u rano proleće nužno je potrebno pored osnovnog izvora zagrevanja obezbediti i dopunski izvor zagrevanja. [више]