![\"Proizvodnja](\"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/Proizvodnja-paprike-u-plastenicima.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Paprika spada u najisplativiju biljnu kulturu i naj\u010de\u0161\u0107e se uzgaja.Gaji se na otvorenom polju i u plastenicima. Paprika sadr\u017ei va\u017ene materije: ugljene hidrate, limunsku i jabu\u010dnu kiselinu, vitamin C i grupu vitamina B. Kod nas se po\u010dinje uzgajati u XVIII veku i doneli su je Turci iz Ma\u0111arske. Preneta je u Portugaliju iz Amerike u XVI veku i posle se pro\u0161irila u \u0160paniju, Italiju i celu Evropu. U svetu se danas uzgaja na 1 200 000 ha sa prinosom od 9,5t\/ha. Kod nas u Srbiji se uzgaja na 25 000 ha sa prinosom od 6,6t\/ha.
\nZemlji\u0161te za uzgoj treba da bude temperature 25\u00b0C i da ta tempe-ratura bude uvek odr\u017eavana.Za klijanje i nicanje potrbna joj je temperatura 30\u00b0C, a u periodu cvetanja i stvaranja plodova 25\u00b0C danju i 16-21\u00b0C no\u0107u. Osetljiva je na niske temperature i mraz, a tako\u0111e, i na visoke temperature iznad 38\u00b0C.Optimalna temperatura tokom celog ciklusa uzgoja paprike treba da bude izme\u0111u 22 i 25\u00b0C. Paprika je biljna kultura kratkog dana i zahteva veliku koli\u010dinu svetlosti (30 000 luksa). \u0160to se ti\u010de potreba paprike za vodom je velika(120-600mg\/dnevno), a temperatura vode za zalivanje se kre\u0107e od 25-27\u00b0C.Zemlji\u0161te za uzgoj je bogato,plodno ph vrednosti 6-7.Mogu\u0107e je na zemlji\u0161tu raditi preduseve(\u017eitarice,leguminoze), pa onda saditi papriku.\u0110ubrenje se vr\u0161i organskim i mineralnim \u0111ubrivima i to 40-50t\/ha sve\u017eeg stajnjaka. Na 10t ploda ide 41,6 kg N, 16,7 kg P2O5,75,2kg K2O.Setva se vr\u0161i iz rasada i mo\u017ee biti :rana, srednje rana i kasna.
\nProizvodnja paprike u za\u0161ti\u0107enim prostorima se vr\u0161i u tunelima bez grejanja i u plastenicima sa grejanjem. U tunelima bez grejanja sadnja se vr\u0161i od polovine marta do po\u010detka aprila,a berba je krajem maja do 10.juna. U plastenicima sa grejanjem sadnja se vr\u0161i polovinom decembra do po\u010detka januara i polovinom februara do po\u010detka marta.Berba se vr\u0161i od polovine februara do po\u010detka marta i od polovine aprila do do po\u010detka maja Rasad paprike treba da bude star 60-80 dana,listovi i stablo razvijeni,korenov sistem \u017eili\u010dast. Za direktnu setvu paprike potrebno je izuzetno kvalitetno seme. Vr\u0161i se nastiranje zemlji\u0161ta i navodnjavanje sistemom kap po kap.
\n\u0160teto\u010dine koje napadaju papriku su : lisne va\u0161i, rovac, sko\u010dibube. Bolesti koje se javljaju pri razvoju biljke su: bakteriozna pegavost, siva trule\u017e ,nicotiana virus, zeleno uvenu\u0107e.
\nUzgoj paprike u za\u0161ti\u0107enom prostoru se ne razlikuje mnogo od uzgoja na otvorenom prostoru. Usled toga \u0161to je u zatvorenom prostoru mogu\u0107e kontrolisati mikroklimatske uslove posti\u017ee se ve\u0107i prinos, jer je period plodono\u0161enja produ\u017een. Zemlji\u0161te u plasteniku pre sadnje je potrebno sterilisati termi\u010dkim ili hemijskim putem. Hemijska sredstva slu\u017ee za uni\u0161tavanje korova, gljivica i \u0161teto\u010dina u zemlji\u0161tu. Ventilacija je posebno zna\u010dajna za plastenike u letnjem periodu jer visoka temperatura ima negativan uticaj na vegetaciju biljaka. Za osavremenjavanje plasteni\u010dne proizvodnje potrebno je ugraditi klimatske stanice da bi se pratili temperatura vazduha,relativna vla\u017enost,koncentracija ugljendioksida i intenzitet sun\u010deve svetlosti. Za\u0161ti\u0107eni prostori mogu biti: niski i visoki tuneli, plastenici, jednola\u0111ni i vi\u0161ela\u0111ni plastenici i vento staklenici. Koji tip za\u0161ti\u0107enog prostora \u0107e se primeniti zavisi od grejanja, tipa podloge,investicionih mogu\u0107nosti, biljnih vrsta koje \u0107e se uzgajati i obima same proizvodnje. Na istom tlu paprika se ne sme uzgajati 4-5 godina. Zemlji\u0161te treba gnojiti stajskim \u0111ubrivom i prihranjivati. Stajnjak se dodaje 20-40 t\/ha.Prihrana se vr\u0161i 2-3 puta, a prva se obavlja nakon \u0161to se biljke dobro ukorene.Druga prihrana se obavlja u periodu ranog plodono\u0161enja.
\nPrimena polietilenske folije kao mal\u010da ima mnogostruke prednosti i kod uzgoja paprike. Prednosti su:o\u010duvanje vla\u017enosti tla, ranija berba, onemogu\u0107en rast korova, intenzivniji rast plodova.
\nU plastenicima se paprika uzgaja i bez tla( u sistemu hidroponija).Supstrati u hidroponskom uzgoju su organskog i anorganskog porekla.Organske su:okos,pirin\u010dane ljuske.kora drveta, piljevina i dr. Anorganske su:kamena vuna,kvarcni pesak, ekspandirana glina i dr. Ovakav vid uzgoja ima slede\u0107e prednosti: smanjenje bolesti, manja upotreba hemijskih sredstava, ve\u0107i prinosi, visok stepen automatizacije, manje ru\u010dnog rada i manji tro\u0161kovi.
\nPostoji tri tipa kultura paprike: krupnoplodne, sitnoplodne(feferoni) i tabasco. Krupnoplodne su : babura, kapija, paradajz paprika, rog paprika, za\u010dinska paprika. Rasad paprike se proizvodi u razli\u010ditim vrstama za\u0161ti\u0107enog prostora: tople leje, tuneli, plastenici i staklenici. Za ranu i srednje ranu proizvodnju bez obzira o kojoj vrsti za\u0161ti\u0107enog prostora se radi,neophodno je obezbediti zagrevanje. Za kasnu sortu paprike nije neo-phodno zagrevanje. Rane sorte paprike se proizvode upotrebom pikiranog rasada i sade se krajem januara ili po\u010detkom februara. Rasa\u0111ivanje se vr\u0161i krajem aprila ili po\u010detkom maja. Kod nas se naj\u010de\u0161\u0107e proizvodi srednje rana sorta paprike i sadi se u tople leje ili plastenike sa grejanjem. Setva je u martu,a berba se vr\u0161i u julu ili po\u010detkom avgusta. Da bi se dobio kvalitetan rasad optimalan broj biljaka je 600-700 b\/m\u00b2.Rasad je potrebno negovati i zalivati ne \u010desto nego re\u0111e sa ve\u0107om koli\u010dinom vode.Veoma bitno je vr\u0161iti tzv. kaljenje rasada koje se vr\u0161i sedam dana pre sadnje.Vr\u0161i se intenzivno provetravanje plastenika uz slabije zalivanje biljaka. U plastenicima se uzgajaju sorte sitnijih i ljutuh plodova tipa \u201e\u0161ipka\u201c, sorte krupnoplodnih i niske tipa buketnih sorti.Najpoznatije vrste doma\u0107ih populacija su:ni\u0161ka i leskova\u010dka \u0161ipka i slatke \u0161ipke Amadeus i Pinokio.Od paprika tipa babura gaje se: Delta,Kelvin, Istra,i dr.Od tipa dugih gaje se: Una, Duga bela, Ciklon, i dr. U po\u010detnoj fazi rasta biljke zaliva se sa 15-20l\/m\u00b2, a u toku cvetanja i plodono\u0161enja 20-30l\/m\u00b2 gde se zalivanje vr\u0161i svakih 7-10 dana. Zbog velike bujnosti vegetativnog nadzemnog stabla u plastenicima je neohodno biljke podupirati.To se vr\u0161i pomo\u0107u \u0161palira. Vr\u0161i se i orezivanje slabih i suvi\u0161nih grana. Za opra\u0161ivanje koriste se bumbari. Korovi se u plastenicima suzbijaju naj\u010de\u0161\u0107e okopavanjem, ali i upotrebom herbicida.Berba ljutih papri\u010dica po\u010dinje 40-50 dana od rasa\u0111ivanja,a sorte sa krupnim plodovima 60-70 dana od rasa\u0111ivanja. Prose\u010dan prinos ljutih sorti paprike se kre\u0107e od 4-5 kg\/m\u00b2 ili 120 plodova po biljci.Sorte sa krupnijim plodovima imaju prinos 6-10 kg\/m\u00b2 ili 20-30 plodova po biljci.<\/p>\n