![\"priprema](\"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/priprema-zemljista-za-plastenike.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Naj\u010de\u0161\u0107a zemlji\u0161na smesa za plastenike jeste od treseta koji ima visok kapacitet apsorpcije i izuzetna svojstva za obradu.Treset predstavlja odumrli biljni materijalkoji ima razli\u010dit stepen razgradnje i preobra\u017eenja u humus. Postoje dve vrste treseta: visinski (beli) treset i nizijski(crni) treset.\u00a0 Beli treset je nastao u uslovima hladne klime i vla\u017enih uslova. Njegovu osnovu \u010dini biljni pokriva\u010d bele mahovine Sphagnum i po tome je i dobio naziv.Ima veliku kiselost i veliki kapacitet apsorpcije vode,ali je relativno siroma\u0161an sa hranljivim materijama. Te materije mu se dodaju ve\u0161ta\u010dkim putem.Nizijski treset nastaje u dolinama reka gde je plodno tlo. Osnova mu je biljna, ima ve\u0107u ph vrednost od prethodnog tipa treseta. Obiluje sa makro i mikro hranljivim elementima. On ima visok stepen humifikacije od 55-60%. Sadr\u017eaj ugljenika mu je i do 60% i nalazi se u obliku huminskih kiselina i fulvo kiselina. Huminske kiseline su biolo\u0161ki stimulatori rasta kultura koje se sade u ovaj treset. Treset se klasifikuje prema stepenu razlaganja. Nizak stepen razlaganja je pri sadr\u017eaju humusa do 20%. Srednji stepen razlaganja je pri sadr\u017eaju od 20-25% , a visok stepen razlaganja je iznad 35%. Najboljim se smatra treset sa srednjim stepenom razlaganja,dok se tresetu sa visokim stepenom razlaganja dodaju: slama, pleva, strugotina. Kvalitet treseta zavisi od vrste biljaka od kojih je nastao,odnosno na kojem je mati\u010dnom supstratu nastao.Nizijski treset ima ph vrednost od 4,8-7,\u00a0\u00a0 srednji ima 3,6-4,8 , a visinski ima ph vrednost od 2,6-3.Najkvalitetniji je onaj treset koji vezuje za sebe najvi\u0161e vode i vazduha, npr. treset sphagnum je jedan od njih.
\nKompast nastaje mikrobiolo\u0161kim razlaganjem razli\u010ditih biljnih vrsta, ali je potrebno da su svi sastojci zdravi,bez pesticida,antibiotika, te\u0161kih metala i mikotoksina. Kompost se priprema na posebnim mestima u ba\u0161tama. Priprema se na zemlji i ima oblik malih humki. Mo\u017ee se spremati i u drvenim ili \u017ei\u010danim sanducima ili u napravi za spremanje komposta-komposteru. Naj\u010de\u0161\u0107e su humke visine 50-180cm sa \u0161irinom 150cm(a proizvoljne du\u017eine).Koristi se princip da ni\u017ea humka zna\u010di br\u017eu razgradnju. Prvi sloj u pri kompostiranju jeste tzv. drena\u017eni sloj na koji se postavlja sloj biljnih otpadaka ili zemlje i ponegde i sloj sve\u017eeg stajnjaka koji ubrzava proces razgradnje. Mogu se ubaciti i preparati za kompostiranje radi ubrzanja procesa razgradnje. Humke se u zavr\u0161nom sloju naj\u010de\u0161\u0107e zasipaju zemljom. Za pravljenje komposta bitno je da je uvek prisutna umerena vla\u017enost koja se posti\u017ee zalivanjem vodom.Neutralizacija se posti\u017ee ubacivanjem sloja nega\u0161enog kre\u010da. Humke se blago sabijaju ili se uop\u0161te ne sabijaju. Humke ve\u0107e visine se lopatama prebacuju svaka 2-3 meseca. Kompost je uglavnom spreman za upotrebu nakon perioda od 3-12 meseci.
\nU savremenim uslovima proizvodnje komposta u komposteru,u humke manje visine se stavljaju razli\u010diti preparati za ubrzavanje procesa razlaganja. Obi\u010dno su to preparati na bazi biljaka kao \u0161to su:kamilica, masla\u010dak, hajdu\u010dka trava, kopriva, preslica, kameno bra\u0161no i dr. Funkcija ovih preparata jeste da se ubrza proces kompostiranja i dobije bolji kvalitet komposta. Proces kompostiranja se obavlja u tri faze. U prvoj fazi-zagrevanja po\u010dinje aktivnost mikroorganizama gde se pove\u0107ava temperatura sme\u0161e i do 70\u00b0C i ta faza traje od 7-14 dana. Temperatura se posle toga smanjuje na 50\u00b0C.U drugoj fazi dolazi do osloba\u0111anja velike koli\u010dine gasova. Delovanje mikroorganizama se nastavlja i vremenom se temperatura komposta smanjuje na 25-30\u00b0C. U tre\u0107oj fazi kompost dobija svoju odgovaraju\u0107u boju, proces se smiruje. Tako\u0111e i udeo ugljenika i azota se stabilizuje. Za formiranje komposta je izuzetno bitno pratiti uslove samog procesa i dr\u017eati ih pod kontrolom (gasovi, temperatura, miris). Izbalansiran odnos ugljenika i azota u kompostu predstavlja osnovno merilo njegovog kvaliteta. Ugljenik i azot predstavljaju osnovne elemente za ishranu biljnih kultura koje se sade u kompost. Kompost koji ima ve\u0107i saadr\u017eaj ugljenika ima \u017eutu boju i dosta je suv.Kompost sa visokim sadr\u017eajem azota je zelene boje,dosta je muljevit i vla\u017ean.Svako organsko \u0111ubrivo mora da ima originalnu ambala\u017eu i\u00a0 deklaraciju kvaliteta.Kao takav se koristi kao organsko \u0111ubrivo ili se me\u0161a sa sme\u0161ama od zemlje i upotrebljava se za plasteni\u010dnu proizvodnju.
\nZemlji\u0161te mora imati izuzetna fizi\u010dko-hemijska i mikrobiolo\u0161ka svojstva.
\nU plastenicima zemlji\u0161te je oboga\u0107eno odgovaraju\u0107im hranivima,supstratima i organskim materijama. Povr\u0107e koje se uzgaja u plastenicima veoma je osetljivo na kvalitet zemlji\u0161ta koje se upotrebljava.
\nUkoliko su fizi\u010dka svojstva zemlji\u0161ta i njegova vla\u017enost odgovaraju\u0107eg kvaliteta omogu\u0107ava se i uspe\u0161na proizvodnja na dug vremenski period.Vodno-vazdu\u0161ne kvalitete zemlji\u0161ta se mogu pobolj\u0161ati dodavanjem krmnog nekarbonatnog re\u010dnog peska i uno\u0161enjem nerazlo\u017eenih organskih materija. Za najve\u0107i broj povrtarskih kultura optimalna vrednost ph zemlji\u0161ta je 6,3-7. Povr\u0107e podnosi mnogo bolje blago kiselu nego blago alkalnu sredinu.
\nUz obilato zalivanje i kad se ne vr\u0161i drena\u017ea zemlji\u0161ta u njemu je prisutna velika koli\u010dina soli.Mlade biljke su veoma osetljive na sadr\u017eaj soli u zemlji\u0161tu. Zbog toga se vr\u0161i omek\u0161avanje vode,a potrebno je usavr\u0161iti proces drena\u017ee tla.Na sadr\u017eaj soli su osetljive slede\u0107e vrste:rotkvice, salata, per\u0161un, krastavac, paprika, dinja i dr. Me\u0111u otpornije biljne vrste spadaju kupus i spana\u0107.
\nU plasteni\u010dnoj proizvodnji povr\u0107e se uzgaja na celoj povr\u0161ini (na lejama) i na stolovima-parapetima.U zavisnosti od raspolo\u017eive povr\u0161ine za proizvodnju sadnja se vr\u0161i u lejama ili parapetima. Povrtne vrste koje se uzgajaju na malom me\u0111usobnom rastojanju obi\u010dno\u00a0 se sade u lejama.<\/p>\n