![\"Proizvodnja](\"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/Proizvodnja-jagoda-u-plastenicima.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima mnogo ograni\u010denja usled klimatskih karakteristika ovoga podnevlja. Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van sezone. Zbog toga je nu\u017eno potrebno usavr\u0161avanje proizvodnje da bismo bili konkurentniji u odnosu na zemlje Mediterana. Za gajenje ove biljne kulture pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavljaju najzna\u010dajnije faktore za postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Preve-lika doza azota u odnosu na kalijum u ishrani ove biljne kulture slabi sami imuni sistem biljke.Stvaraju se mogu\u0107nosti za infekcije fitopatogenima i \u0161tetnim insektima.Od koli\u010dine kalijuma u jagodi\u010dastom vo\u0107u zavisi \u010dvsto\u0107a,ispunjenost, boja, slatko\u0107a i sjaj ploda.
\nU plasteni\u010dnoj proizvodnji jagoda pravilan izbor svetlosti predstavlja veoma va\u017ean element. Potrebno je upravljati intenzitetom i kvalitetom svetlosti. Zbog toga se upotrebljavaju fotoselektivne folije koje omogu\u0107avaju doziranje svetlosti i smanjenje uticaja patogena i \u0161teto\u010dina. Za postizanje visokih prinosa veoma bitne su i antivirusne folije koje smanjuju pojavu va\u0161i,bele mu\u0161ice,grinja,tripsa i minera,kao i sive trule\u017ei. Kod nas u Srbiji koli\u010dina dnevne svetlosti u vansezonskoj proizvodnji jagoda ne omogu\u0107ava gajenje jagoda u gustinama ve\u0107im od 10 \u017eivi\u0107a\/m\u00b2. Npr.u susednoj Italiji sistem za osvetlenje je toliko usavr\u0161en da je mogu\u0107e uzgojiti i do 14 \u017eivi\u0107a\/m\u00b2. U Izraelu se taj broj penje i do 20 \u017eivi\u0107a\/m\u00b2. Za postizanje ve\u0107e proizvodnje i u vansezonskoj proizvodnji veliki zna\u010daj ima upotreba mal\u010d folije i PP tkanih agrotekstilnih podloga. Regulacija temperature,vla\u017enosti vazduha i koli\u010dine svetlosti; pravilna ishrana i navodnjavanje su presudni elementi za ostvarivanje visokih prinosa jagoda u za\u0161ti\u0107enom prostoru. U zimskom periodu temperatura vazduha u plasteniku treba da bude oko 1-2\u00b0C u trajanju od 5 nedelja,a potrebno je i dopunsko osvetlenje.
\nRane i srednje rane sorte jagode je potrebno prekrivati debljom flis navlakom jer ve\u0107ina njih mrzne na temperaturi ispod -12\u00b0C. A u letnjem periodu u uslovima visokih temperatura potrebno je obilato navodnjavanje i ishrana azotom.Zbog velikog sun\u010devog zra\u010denja potrebno je redukovati intenzitet insolacije sa mre\u017eama ili drugim vidovima zasenjivanja da bi se za\u0161titili plodovi.Sa misterima je potrebno i pove\u0107avati vla\u017enost vazduha u plasteniku.
\nU proizvodnji jagoda najzna\u010dajnija sorta je Elsanta koja predstavlja svetski standard.Karakteristike ove sorte su: plodovi vrlo lepe boje i sjaja,ukusni i krupni. Pravilnim prihranjivanjem i navodnjavanjem mogu\u0107e je posti\u0107i prinos do 200gr plodova po \u017eivi\u0107u. U rane sorte spadaju: Alba,Queen Elisa, Asia i dr. Rane sorte su veoma osetljive u hladnim zimskim danima sa niskim temperaturama.Najrodnija rana sorta je Alba. Sorta Clery predstavlja sortu sa velikom otporno\u0161\u0107u na bolesti.Sorta Thuchampion se odlikuje vrlo visokim prinosom , ukusom i sjajem. Malo kasnija je sorta Thutop koja poseduje krupne i \u010dvrste plodove. Saditi treba ispitane frigo \u017eivi\u0107e koji se proizvode kulturom meristema i po svom prinosu daleko su ispred klasi\u010dnog na\u010dina umno\u017eavanja jagoda.Pravilnim izborom \u017eivi\u0107a prole\u0107nom sadnjom mogu\u0107e je ostvariti pristojan rod ve\u0107 u godini zasnivanja na otvorenom polju.
\nVertikalni uzgoj jagoda se vr\u0161i u specijalnim konsrukcijama sa duplim folijama.Konstrukcije su naj\u010de\u0161\u0107e \u010deli\u010dne ili pocinkovane. Najbolje su se pokazale konstrukcije sa folijama za naduvavanje.Sa malim tro\u0161kovima za dogrevanje ostvaruju se zna\u010dajne temperaturne razlike koje znatno ubrzavaju berbu. Ove konstrukcije se postavljaju na zemlju.
\nU saksiju od 5,5l sade se 4 sadnice i one su tu 1ili 2 godine. Po tehnologiji koja donosi siguran prinos jagode se sade od 15. jula do polovine avgusta. Ve\u0107 posle 6 nedelja bere se prvi jesenji prinos.Berba traje 20-25 dana. Posle toga jagode se sre\u0111uju i pripremaju za prezimljavanje. Drugi rod se bere u aprilu idu\u0107e godine.Posle druge berbe menjaju se sadnice i supstrat i ponavlja se ciklus.Svaki proizvo\u0111a\u010d stvara svoju ekonomsku ra\u010dunicu nakon analize ove dve berbe.Tre\u0107i rod jagode bi se mogao ostvariti tako da se posle prole\u0107ne berbe sadnice posade na otvorenom mestu,a da se zamene u plasteniku novim sadnicama koje se sade u julu.
\nTehnologija proizvodnje jagoda nije komplikovana,niti te\u0161ka,ali uz poznavanje svih elemenata potrebnih za njen uzgoj i uz posve\u0107enu pa\u017enju trud je obilato nagra\u0111en. Jagoda se uzgaja na vertikalnim djakovima, a posebno zna\u010dajna je i specijalna uzgojna saksija od stiropora koja predstavlja bum u tehnologiji vertikalnog uzgoja.na povr\u0161ini plastenika od 375m\u00b2 formiran je zasad jagode na vertikalnim stubovima .Na svakom stubu se nalaze po 9 saksija ,a svaka saksija ima po 4 sadnice.Minimalni razmak izme\u0111u redova je 1,2m, a izme\u0111u stubova je1m. Ranijim metodama se uspelo zasaditi 7000 sadnica, a ovim metodama sa uzgojnim saksijama zasa\u0111eno je 14 000 sadnica. Ova izvanredna tehnologija uzgoja na vertikalnim stubovima u specijalnim saksijama od stiropora predstavlja u\u0161tedu prostora 4-5 puta, u\u0161tedu vode, \u0111ubriva, pesticida, olak\u0161ava sadnju i berbu,u\u0161tedu novca i vremena, zdravije i kvalitetnije plodove. Ovaj sistem je \u010distiji iprirodniji u odnosu na vertikalne djakove.
\nJagode se razmno\u017eavaju semenom i kalemljenjem(delenjem bokora, \u017eivi\u0107ima). Najprakti\u010dniji na\u010din za dobijanje materijala za sadnju je razmno\u017eavanje \u017eivi\u0107ima.Da bismo ostvarili visoke prinose glavni preduslov je kori\u0161tenje kvalitetnog i zdravog sadnog materijala. Za proizvodnju zdravih \u017eivi\u0107a potrebno je formirati mati\u010dnjake za reprodukciju do dve godine. \u017divi\u0107i koji se proizvode u standardnim mati\u010dnjacima kojima se vr\u0161i sadnja trebaju da budu jednogodi\u0161nji, potpuno neo\u0161te\u0107eni i zdravi. \u017dile trebaju da su sve\u017ee i na pop. preseku da su bele boje. One se sade u tacne u supstrat za o\u017eivljavanje. Proces o\u017eivljavanja traje najmanje 30 dana.Tokom tog procesa vodi se ra\u010duna da rasad ne bude napadnut od bilo kakve bolesti. Sam proces o\u017eivljavanja sadnica je veoma osetljiv i zahteva punu pa\u017enju.
\nPrvih 10 dana nakon sadnje vrlo je va\u017eno odr\u017eavanje odgovaraju\u0107e vlage u zemlji\u0161tu i vazduhu.Po\u017eeljno je radi boljeg primanja sadnica imati postavljene raspr\u0161iva\u010de za oro\u0161avanje iznad folije. Za za\u0161titu od bolesti naj\u010de\u0161\u0107e se koristi preventivno prskanje koje se vr\u0161i 20-25 dana nakon sadnje. Jagode u jesen napadaju bolesti: bakterijska pegavost, bela pegavost i pepelnica. Za pegavost se koristi preparat Kocide.Koli\u010dina je 25gr na 10 l vode.Za pepelnicu se koristi preparat Topas u dozi 3 mililitra na 10 l vode.Obi\u010dno se vr\u0161e 4 prskanja u toku jeseni.Profitabilnost uzgoja jagoda u plastenicima raste sa pove\u0107anjem veli\u010dine plastenika.Ukupna povr\u0161ina pod jagodom u Srbiji u periodu od 2000.godine iznosi 8,6 hiljada hektara. Najve\u0107i deo toga se nalazi u centralnoj Srbiji dok je udeo Vojvodine izuzetno mali.
\nU Evropi najve\u0107i prose\u010dni prinos ostvaruje \u0160panija(40t\/ha).Srbija se nalazi na 11 mestu u Evropi i proizvodi 3,7 t\/ha.najve\u0107i deo doma\u0107e proizvodnje skocentrisan je na okrug grada Beograda.Posle njega su najzna\u010dajniji:Rasinski,Ma\u010dvanski,Moravi\u010dki i Ni\u0161avski okrug.
\nU Holandiji se jagode gaje na otvorenom polju i u tunelima. Jagoda se bere tokom 8 meseci u godini zahvaljuju\u0107i navodnjavanju. Sadni materijal je proverenog kvaliteta u vidu zelenih \u017eivi\u0107a. Kad se klasifikuju sadnice odla\u017eu se u hladnja\u010de odakle se vade po potrebi.Na otvorenom se jagode sade u februaru,a u tunelima se sade u januaru. Kompjuterskim upravljanjem procesa po\u010dinje sadnja kad se temperatura popne iznad 7\u00b0C.Sadnja se vr\u0161i ma\u0161inskim putem na otvorenom, a ru\u010dno u tunelima.Gustina sadnje dosti\u017ee i do 27 000 sadnica po hektaru.Berba se vr\u0161i na principu one touch-jedan dodir i branje se vr\u0161i ru\u010dno. Jagode se klasifikuju u dve vrste: ekstra klasa i jagode za preradu. Cena jagoda se kre\u0107e od 90 evrocenti po kilogramu do 6 evra po kilogramu.<\/p>\n