![\"proizvodnja](\"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/proizvodnja-paradjza-u-plastenicima.gif\")
<\/p>\n<\/p>\n
Paradajz je jednogodi\u0161nja kultura koja se uglavnom uzgaja u za\u0161ti\u0107enom prostoru.Uzgajanjem ove biljke u plastenicima omogu\u0107ava se njegovo prisustvo tokom cele godine u ishrani \u010doveka. Paradajz je bogat mineralima i vitaminom C. Mogu\u0107e je pravilnom i adekvatnom proizvodnjom ostvariti velike prinose i veliki profit. Koreni sistem biljke je izuzetno razgranat i ide i do dubine od 1,5m. Paradajz ima i mogu\u0107nost formiranja adventivnog korena iz stabla pa se mo\u017ee razmno\u017eavati i vegetativnim putem. Paradajz se deli na tri grupe: visoki, niski i \u017ebunasti. Poreklo paradajza vu\u010de iz Ju\u017ene Amerike, stoga mu je za razvoj izuzetno potrebna toplota.Sa pojavom kotiledona pojavljuju se prvi listovi.Pupoljci i cvet se javljaju u periodu od 20-30 dana.Od cvetanja do pojave prvih plodova pro\u0111e od 40-50 dana. Optimalna temperatura nicanja ove biljne kulture je 23-25\u00b0C.Za rast i razvoj paradajza temperatura zemlji\u0161ta treba da je od 20-25\u00b0C.
\nParadajz ima veliku potrebu za svetlo\u0161\u0107u. Pri ve\u0107em intenzitetu svetlosti i cvetanje je br\u017ee za sve sorte paradajza. Ukoliko nema dovoljno svetlosti dolati do poreme\u0107aja rasta i razvoja paradajza. Paradajz je relativno otporan na nedostatak vlage , ali je ona najbitnija u periodu cvetanja. Takodje, za uspe\u0161an razvoj biljaka potrebna je niska vla\u017enost vazduha. Visoka vla\u017enost vazduha izaziva poreme\u0107aj u ishrani biljaka.
\nZa navodnjavanje je najpogodniji sistem kap po kap ili brazdanje. Kva\u0161enje same biljke je pogodnije za razvoj bolesti. Posle zalivanja, plastenik je potrebno provetravati. Zalivanje se vr\u0161i u prepodnevnim \u010dasovima. U po\u010detnoj fazi zaliva\u0107e se 15-20 l\/m\u00b2, a u vreme plodono\u0161enja 30-40 l\/m\u00b2, zaliva se svakih 7-10 dana. Pored zalivanja paradajzu je potrebno i prihranjivanje. Mlade biljke imaju ve\u0107u potrebu za hrunivima (posebno fosfor), dok kod ostalih biljaka to nije slu\u010daj. Od posebnog zna\u010daja obezbediti hraniva u prvoj polovini vegetacije, u rposeku 80-100 g\/m\u00b2. Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna \u0111ubriva.
\nPosebno je bitno izabrati pravilne sorte i hibride. U plastenicima treba dati prednost visokim sortama. To su sorte: Suso, Pando, Nenda, Baja i druge.
\nTokom sadnje paradajza, uslovljeni su sa vrstom plasteni\u010dnog prostora i mogu\u0107nostima zagrevanja. Rokovi su tako\u0111e uslovljeni uslovima i zahtevima tr\u017ei\u0161ta. Paradajz se u plastenicima proizvodi iz rasada. Najbolje je koristiti kvalitetan pikirani rasad. Rasad se seje u sandu\u010di\u0107e i u leje. Za proizvodnju kvalitetnog rasada posebno je bitno da se koristi kvalitetan supstrat.
\nParadajz se koristi kao zreli plod i kao zelen plod za ki\u0161eljenje. Zreli plod se preradjuje na razli\u010dite na\u010dine i dobijaju se razli\u010diti proizvodi (pire, manirani, kiseo, jestivo ulje iz semena, sok itd.). Pored toga \u0161to sadr\u017ei minerale kao \u0161to su kalijum, fosfor, magnezijum, \u017eeljezo, sadr\u017ei i vitamine: C, B\u00b9, B\u00b2 i PP. Boja paradajza poti\u010de od pove\u0107anog sadr\u017eaja likopina i \u00df-karotena.
\nKao povr\u0107e se po\u010deo gajiti po\u010detkom XIX veka. U Evropi se najpre po\u010deo uzgajati u \u0160paniji, Holandiji, Italiji, a kasnije se ra\u0161irio na celu Evropu. Kod nas se paradajz poceo gajiti krajem XIX veka. Najve\u0107i svetski proizvodja\u010di paradajza su biv\u0161i SSSR, Kina, SAD, Egipat itd. Po\u0161to poreklo paradajza vu\u010de sa Suptojskih podru\u010dja i temperatura za rast mu je 22\u00b0C, za razvoj 25\u00b0C, a no\u0107ne temperature bi trebale biti za 5-8\u00b0C ni\u017ee.Temperature od 0,5 \u00b0C uni\u0161tavaju nadzemne organe paradajza, a kriti\u010dna maksimalna temperatura mu je 32\u00b0C. Direktnom setvom semena uzgajaju se biljke koje su otpornije na ni\u017ee temperature nego biljke koje se proizvode preko rasada.
\nNo\u0107ne temperature u plastenicima treba odr\u017eavati na vrednosti od 12\u00b0C,a to je posebno zna\u010dajno za zimski period kada je potrebno grejati. Tako\u0111e se i optimalna temperatura zemlji\u0161ta u plasteniku za uzgoj paradajza kre\u0107e od 20-25\u00b0C.Po\u0161to je paradajz najosetljiviji u fazi cvetanja potrbno je i odr\u017eavati vla\u017enost zemlji\u0161ta do 70% od PVK.U fazi plodono\u0161enja vla\u017enost zemlji\u0161ta bi trebala biti oko 80%PVK, a u fazi zrenja opet oko 70%PVK. Proizvodnja paradajza se odvija kao: rana, srednja rana i kasna proizvodnja na otvorenom polju. Zemlja za plastenik treba da bude srednje tesko ili lako (peskovito). Zemljiste se u osnovnoj obradi \u0111ubri sad 30-40 t stajnjaka. Na srednje obezbe\u0111enim zemlji\u0161tima \u0111ubri se 100-120 kg N\/ha, 80-90 kg P2O5\/ha ; 100-140 kg\/ha.
\nKvalitet rasada zavisi od: \u0111ubriva, svetlosti, temperature, kvaliteta semena, supsituta, ume\u0161nosti setve i vode.
\nZa proizvodnju rasada paradajza koristei se stajnjak, pesak, glisnjak, ali je iz vi\u0161e razloga najbolja preporuka da se koriste gotovi supstrati. Rasad se naj\u010de\u0161\u0107e i gaji u kontejnerima koji mogu biti od stiropora ili plastike. U zavisnosti od toga da li je za\u0161ti\u0107eni prostor sa grejanjem ili bez i rokovi sadnje i berbe su razli\u010diti. Ukoliko je plastenik bez grejanja sadi se od 1-10. aprila, a bere se od 15-30. maja. U plastenicima sa grejanjem sadnja se vr\u0161i od 10-25. marta, a berba od 1-10. maja. Od nicanja biljaka, pa do prve berbe potrebno je da pro\u0111e od 100-140 dana.
\nNavodnjavanjem sistemom kap po kap se omogu\u0107ava smanjenje relativne vla\u017enosti vazduha i smanjenje potro\u0161nje vode. Tepmeratura vode za zalivanje mora biti od 25-30 \u00b0C. Tako\u0111e, ovaj sistem navodnjavanja omogu\u0107ava pravilno doziranje hraniva ta\u010dno u odre\u0111enom periodu rasta biljaka. U uslovima visokih temperatura i pove\u0107ane vlage dolazi do oboljenja paradajza, gde biva napadnut razli\u010ditim \u0161teto\u010dinama. Naj\u010de\u0161\u0107e su: biljne va\u0161i, trips, bela leptirasta va\u0161. Zato se koriste naj\u010de\u0161\u0107e: Dasticid prah, Mospilan 20-SP, Ripkord 20-EC itd. Naj\u010de\u0161\u0107e bolesti koje su prisutne kod paradajza su: crna pegavost, fuzariozno uvenu\u0107e, plamenja\u010da, bela trule\u017e. Sredstva za suzbijanje su: \u0160ampion, Antracol, Bordovska \u010dorba WP-20, Tattoo, Plavi kamen, Sumilex 50-FL.
\nZa\u0161tita paradajza od bolesti i \u0161teto\u010dina u za\u0161ti\u0107enom prostoru se vr\u0161i: hemijski putem, biolo\u0161kim putem (sa korisnim insektima-predatorima). I putem feromonskih lepljivi traka, koje su razli\u010ditiv boja. Upotrebom slame i folije u plastenicima se posti\u017ee: pove\u0107ano zagrevanje zemlji\u0161ta, spre\u010dava rast korova i isparavanje vode, pove\u0107ava se sadr\u017eaj ugljendioksida i smanjuje se koli\u010dina vode za zalivanje. Samim tim se i smanjuju tro\u0161kovi i pove\u0107ava isplativost proizvodnje.
\nUpotrebom hormona koji posve\u0161uju opra\u0161ivanje biljaka pove\u0107ava se prinos, ali se ipak mnogo deformi\u0161e plod i smanjuje kvalitet. Zbog toga se u novije vreme ru\u010dno vr\u0161i \u2019\u2019potresanje biljaka\u2019\u2019, a najnoviji postupak je upotreba bumbara. Ovaj postupak pove\u0107ava prinos od 5-40 %. Toko rasta i razvoja paradajza u plastenicima, a i na otvorenom potrebno je vr\u0161iti: zakidanje listova, zakidanje vrha stabla, zakidanje zaperaka i postavljanje oslonaca (kol\u010denje).
\nNajbolje je berbu paradajza vr\u0161iti 60-80 dana nakon sadnje jer se dozrevanje vr\u0161i pri transportu u komorama. Berba u plastenicima je ru\u010dna, a prinosi idu od 15-111 kg\/m\u00b2. U Finskoj se vr\u0161i proizvodnja paradajzda od 100 kg\/m\u00b2 i to tako \u0161to se proces proizvodnje obavlja u kratkim ciklusima (a ukupno godinu dana). Sadnja se vr\u0161i svakih 6 nedelja u duplim redovima. Kada su prvi plodovi zreli, zakida se glavno stablo iza druge eta\u017ee i onda se sadi rasad za novi ciklus.<\/p>\n