{"id":96,"date":"2013-07-15T22:17:10","date_gmt":"2013-07-15T20:17:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/?p=96"},"modified":"2013-07-15T22:17:10","modified_gmt":"2013-07-15T20:17:10","slug":"proizvodnja-krastavca-u-plastenicima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/proizvodnja-krastavca-u-plastenicima\/","title":{"rendered":"Proizvodnja krastavca u plastenicima"},"content":{"rendered":"<p style=\"text-align: justify;\"><img loading=\"lazy\" class=\"aligncenter size-full wp-image-100\" alt=\"uzgoj krastavca\" src=\"http:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/uzgoj-krastavca.jpg\" width=\"640\" height=\"320\" srcset=\"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/uzgoj-krastavca.jpg 640w, https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/uzgoj-krastavca-300x150.jpg 300w, https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-content\/uploads\/2013\/07\/uzgoj-krastavca-624x312.jpg 624w\" sizes=\"(max-width: 640px) 100vw, 640px\" \/><\/p>\n<p style=\"text-align: justify;\">Krastavac vodi poreklo iz Jugoisto\u010dne Azije,a u Evropu je stigao preko Gr\u010dke. Ova biljna kultura je stara oko 3000 godina. 95-97% sadr\u017eaja krastavca \u010dini voda,a ostatak \u010dine minerali, proteini i celuloza. Optimalna temperatura za klijanje krastavca je od 25-30\u00b0C, a za rast i plodono\u0161enje 25-30\u00b0C. Minimalna temperatura ya klijanje je 12\u00b0C, a maksimalna ide i do 39\u00b0C. Zemlji\u0161te za uzgoj krastavca mora biti lako ipropusno, srednje te\u0161ko (peskovito ph 7). Vetar nepovoljno deluje na uzgoj krastavca pa se na otvorenom uzgaja u zavetrinama. Zemlji\u0161te sa manje od 2,5% humusa dodaje se 150kg\/ha N,120kg\/ha P2O5 i 170kg\/ha K2O. Ukoliko su zemlji\u0161ta plodnija i koli\u010dina se hraniva smanjuje. Vi\u0161ak hraniva je mogu\u0107e iskoristiti u toku razvoja sistemom navodnjavanja kap po kap. Sadnjom krastavaca i stavljanjem folije omogu\u0107ava se i sistem navodnjavanja kap po kap.<!--more--><br \/>\nSetva se vr\u0161i tako da se iz semena primi 10 biljaka na du\u017enom metru zemlji\u0161ta. Nakon setve se pokriva zemlji\u0161te agrotekstilom i skida se pred prvu berbu. Tokom perioda od 100-110 dana potrebno je intenzivno navodnjavanje i \u0111ubrenje.Kad su temperature visoke i kad je period plodono\u0161enja zaliva se i do 10l po du\u017enom metru. Berba zapo\u010dinje polovinom juna i zavr\u0161ava se po\u010detkom oktobra. Pri masovnoj proizvodnji na otvorenom podru\u010dju berba se vr\u0161i sa platformi,ali se vr\u0161i ru\u010dno.To je veoma pogodan na\u010din branja jer mogu i\u0107i i do 4 bera\u010da na 1000m\u00b2,a jedan radnik je u mogu\u0107nosti za 1h da ubere 30-35kg.Povr\u0161ina od 6ha se bere sa jednom platformom i berba traje 2-3 dana. Prinos krastavca je 100t\/ha ili 7-10kg\/m\u00b2.<br \/>\nKod nas krastavac nema takav prinos.U najboljem slu\u010daju iznosi 3-4 kg\/m\u00b2. Za suzbijanje korova u krastavcima kod nas nema licenciranih herbicida pa se koriste inostrani preparati kao \u0161to su:Fusilade, Targa,Pantera itd. Korov je potrebno tretirati pre sadnje i posle setve pre nicanja. \u0160teto\u010dine koje napadaju krastavac su: biljne va\u0161i, bela leptirasta va\u0161, trips, itd.Oboljenja krastavca su:antraknoza,pepelnica, plamenja\u010da. Kod vertikalnog uzgoja krastavca, tzv. \u0161palirnog posti\u017ee se ve\u0107i prinos, plodovi su pravilnog oblika, \u010distiji i smanjeno je trulenje. Tako\u0111e, lak\u0161e se beru i ve\u0107i je u\u010dinak pri branju. Ne samo da se posti\u017ee ve\u0107i prinos ve\u0107 se i produ\u017eava period plodono\u0161enja pa i sami \u017eivotni vek krastavca. Jedina mana ove vrste uzgoja jeste \u0161to predstavlja ve\u0107i investicioni izdatak i dobija se monokultura. Naj\u010de\u0161\u0107e uzgajane hibridne vrste su Profi,Ringo, Dolomit,itd.<br \/>\nZbog nedostatka hraniva i navodnjavanja slaba je oplodnja,pa su i prinosi manji,sitniji i gorki.Najzastupljeniji tipovi hibrida su:ameri\u010dki tip i holandski tip.Ameri\u010dki tip krastavca ima bradavi\u010daste povr\u0161ine sa izra\u017eenim bodljama.Holandski tip krastavca odlikuje se glatkom povr\u0161inom sa sitnim bodljama.<br \/>\nKrastavac je jednogodi\u0161nja zeljasta biljka sa stabljikom u vidu loze i sa krupnim listovima.Krastavac se svakodnevno koristi u ljudskoj ishrani i uzgaja se na velikim povr\u0161inama.Krastavac je osetljiv na mrazeve.Za proizvodnju rasada potrebna dnevna temperatura u leji je 22-28\u00b0C.U plastenicima u periodu plodono\u0161enja potrebno je dnevnu temperaturu odr\u017eavati na 20-30\u00b0C, a no\u0107nu 17-21\u00b0C.\u0160to se ti\u010de osvetljenja,krastavac nije osetljiv,a minimalna koli\u010dina svetlosti se kre\u0107e od 6000-10 000 luksa. Na ovom podnevlju mogu\u0107e je krastavac uzgajati tokom cele godine.<br \/>\nPo\u0161to krastavac ima slabo razvijen korenov sistem, veoma je osetljiv na su\u0161u i potrebno mu je navodnjavanjem povr\u0161inskog sloja zemlji\u0161ta obezbediti svakodnevnu vla\u017enost.Sistemom navodnjavanja kap po kap u plastenicima na jednu biljku se daje 1l vode dnevno u periodu prvog rasta,a posle toga mu je potrebno \u010dak 2l\/dan.<br \/>\nProizvodnja krastavaca korni\u0161ona kod nas ne zadovoljava sa prinosom. Tro\u0161kovi proizvodnje su veoma veliki jer je seme izuzetno skupo,a potrebna je velika za\u0161tita. Proizvodnja krastavaca iz rasada se \u0161iroko koristi za uzgoj u plastenicima.<br \/>\nIpak je kod nas najvi\u0161e zastupljena proizvodnja krastavaca direktnom setvom uz primenu specijalnih agrotehni\u010dkih mera. Jedna od tih mera je i nastiranje zemlji\u0161ta mal\u010d papirom i polietilenskom folijom(a tako\u0111e, i vertikalni uzgoj uz odgovaraju\u0107u konstrukciju).Nastiranjem se posti\u017ee lak\u0161a berba,nije potrebna okopavanje ,izbegava se upotreba herbicida,te se dobijaju \u010distiji plodovi bezbedniji za ishranu.Izuzetni su prinosi krastavca setvom na tamnoj foliji.Ova folija \u010duva temperaturu zemlji\u0161ta i samim tim su prinosi ve\u0107i za 30%. Nastiranje i proizvodnja krastavca se vr\u0161i mehanizovano. Pri horizontalnom uzgoju nisu velika u laganja i postoji mogu\u0107nost primene plodoreda dok to nije slu\u010daj kod vertikalnog uzgoja.<br \/>\nPri ameri\u010dkom na\u010dinu gajenja krastavaca nose\u0107i stubovi se stavljaju na svaka 4 metra. Gornja \u017eica se postavlja na 1,5-1,8m,a donja na 15-20cm. Ove dve \u017eice su povezane vertikalnim \u017eicama na svaka 20-25cm. Kod ovog tipa uzgoja cilj je da se uzgoje biljke sa povoljnim udelom biljne mase i plodova.<br \/>\nPri holandskom na\u010dinu gajenja krastavaca konstrukcija je visine 1,8-2m.Postavlja se gornja \u017eica,a biljke se kanapom vode do nje.Ve\u017eu se za gornju \u017eicu i vode se 30-40cm vodoravno i na taj na\u010din se pove\u0107ava prinos.Iznad gornje \u017eice se postavlja mre\u017ea za zasen\u010davanje za za\u0161titu biljaka od visokih temperatura.<br \/>\nVe\u0107ina uzgajiva\u010da krastavaca u plastenicima koriste bezsjemene kulture \u017eenskog tipa jer imaju visoku rodnost. Za dovoljno svetlosti uzgoj je vertikalni uz postavljanje oslonaca.Krastavac raste neograni\u010deno i cveta, ali je potrebno vr\u0161iti rezidbu da bi se pobolj\u0161ao kvalitet i oblik ploda. Zato postoje 2 tipa rezidbe: rez sistemom \u201eki\u0161obrana\u201c i rez sistemom \u201ebrajdi\u201c. Duga i kvalitetna berba se dobija neprekidnim obnavljanjem biljki-pravovremenom i \u010destom rezidbom(skidanje suvi\u0161nih listova i lo\u0161ih plodova).<\/p>\n<div style=\"text-align: center;margin: 3px;\"><script type=\"text\/javascript\"><!--\ngoogle_ad_client = \"pub-4162034496836134\";\ngoogle_alternate_color = \"FFFFFF\";\ngoogle_ad_width = 336;\ngoogle_ad_height = 280;\ngoogle_ad_format = \"336x280_as\";\ngoogle_ad_type = \"text_image\";\ngoogle_ad_channel =\"\";\ngoogle_color_border = \"\";\ngoogle_color_link = \"#000000\";\ngoogle_color_bg = \"\";\ngoogle_color_text = \"\";\ngoogle_color_url = \"\";\ngoogle_ui_features = \"rc:0\";\n\/\/--><\/script>\n<script type=\"text\/javascript\"\n  src=\"http:\/\/pagead2.googlesyndication.com\/pagead\/show_ads.js\">\n<\/script><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Krastavac vodi poreklo iz Jugoisto\u010dne Azije,a u Evropu je stigao preko Gr\u010dke. Ova biljna kultura je stara oko 3000 godina. 95-97% sadr\u017eaja krastavca \u010dini voda,a ostatak \u010dine minerali, proteini i celuloza. Optimalna temperatura za klijanje krastavca je od 25-30\u00b0C, a za rast i plodono\u0161enje 25-30\u00b0C. Minimalna temperatura ya klijanje je 12\u00b0C, a maksimalna ide i [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_genesis_hide_title":false,"_genesis_hide_breadcrumbs":false,"_genesis_hide_singular_image":false,"_genesis_hide_footer_widgets":false,"_genesis_custom_body_class":"","_genesis_custom_post_class":"","_genesis_layout":""},"categories":[7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":101,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96\/revisions\/101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pogodak.rs\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}