Kjoto

Kjoto je grad smešten na ostrvu Honšu, u prefekturi Kjoto. Prostire se na površini od 827, 90 kvadratnih kilometara, a u njemu živi oko 1 500 000 stanovnika. Zajedno sa gradovima Osaka I Kobe čini drugo po veličini metropolsko područje u Japanu. Ono što krasi nekadašnju prestonicu Japana jeste činjenica da je bio pošteđen razaranja tokom Drugog svetskog rata. Baš zbog toga se Kjoto smatra za centar japanske culture, koja se nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine.

Na području Kjotoa preovladava vlažna suptropska klima, sa veoma čestim sezonskim varijacijama u temperature I padavinama. Leta su topla I vlažna, a zime su hladne sa povremenim snežnim padavinama. Kišna sezona počinje sredinom juna I traje do kraja jula. Druga polovina leta je topla I sunčana. Zbog pacifičke obale na koju izlazi, oblast Kjotoa je u septembru I oktobru izložena udarima tajfuna.

Arheološka istražiivanja potvrdila su da je oblast oko grada Kjoto bila naseljena još pre više od 10 000 godina. Ipak, o Kjotou se pre šestog veka ne zna gotovo ništa. Osmi vek doneo je veliku promenu u istoriji ovog grada. Budističko sveštenstvo je sve više počelo da se meša u poslove carske uprave, što je tadašnjeg cara Kamua nagnalo da prestonicu premesti u područje van njihovog uticaja. Car je za prestonicu odabrao selo Uda. Nova prestonica dobila je I novo ime, Heian-kyō. Brojna previranja u Japanu dovodila su do toga da je svaki vladar za sbe uzimao neko novo sedište. Međutim, ovo nije uticalo na to da Kjoto tokom tog perioda nominalno ostane prestonica. Kjoto je bio glavni grad Japana sve do 1869. godine, kada je to zvanje poneo Tokio. Petnaesti vek bio je veoma poguban za Kjoto. Grad je stradao tokom Oninskog rata, a svoj novi oblik počeo je da dobija sredinom šesnaestog veka. Hamaguri ustanak 1864. godine doveo je do toga je je Kjoto izgubio status prestonice. Grad je doživeo teška razaranja, a njegova ekonomija je prilično zamrla. Kjoto je bio jedan od glavnih kandidata za bacanje atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. Pukim slučajem izbegao je sudbinu Hirošime I Nagasakija. Kjoto je izbegao sudbinu drugih japanskih gradova, I njegovo istorijsko jezgro nije uništeno. Zbog toga se baština ovog grada nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine. Svetski poznat je postao 1997. godine, kada je u njemu potpisan čuveni Protokol o smanjenju zagađenja životne sredine. Ujedno, Kjoto je jedna od najpopularnijih destinacija u Japanu.

Turističke atrakcije u Kjotou su :

• Dvorac Nijo je 1603. godine izgradio Tokugawa Leyasu, prvi šogun iz Edo perioda, kao svoju rezidenciju u gradu Kjoto. U kasnijem periodu zdanje je dograđivano i šireno. Nakon pada Togukawa šogunata 1867. godine, dvorac Nijo korišćen je neko vreme kao carska palata. Ovo zdanje je verovatno najbolji primer rezidencijalne arhitekture Japana iz feudalnog doba, i od 1994. godine nalazi se na UNESCO – voj listi svetske baštine.
• Carska palata je zdanje u kome se do 1868. godine nalazila rezidencija japanskog cara. Nalazi se u prostranom Carskom parku u centru grada, a koji obuhvata i Carsku palatu Sento, kao i nekoliko drugih atrakcija. Carska palata obnovljena je 1855. godine, nakon što je stradala u požaru. Ograđena je dugim zidovima i sastoji se od nekoliko kapija, hala i bašta. Ceremonije ustoličenja se i danas obavljaju upravo ovde.
• Hram Kiyomizudera, u prevodu Hram čiste vode, je jedan od najslavnijih hramova u Japanu. Osnovan je u šumovitim brdima, pored vodopada Otova. Hram je prvobitno bio povezan sa sektom Hosso, jednom od najstarijih škola u okviru japanskog budizma, a od 1994. godine se nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine. Hram je najpoznatiji po svojoj drvenoj bini, koja se nalazi 13 metara ispod padine. Odavde posetioci mogu da uživaju u predivnom pogledu na veliki broj trešanja i javora, kao i na udaljeni Kjoto. Reč je o remek delu apanske arhitekture, neizostavnom pri poseti nekadašnjoj prestonci Japana.
• Ginkakuji je Zen hram smešten u istočnim planinama Kjotoa. Šogun Ashikaga Yoshimasa je 1482. godine sebi podigao rezidenciju na mestu današnjeg hrama. Nakon njegove smrti vila je pretvorena u hram. Danas se ovo zdanje sastoji od Srebrnog paviljona, nekoliko zgrada, prelepe bašte sa mahovinom , i jedinstvene bašte sa suvim peskom.
• Okrug Higashiyama je jedan od najočuvanijih istorijskih okruga. Ovo je mesto na kome se može videti sav sjaj tradicionalnog Kjotoa, ispunjen uskim ulicama, drvenim zgradama i tradicionalnim trgovačkim radnjama. Ulice su ispunjene malim prodavnicama, kafićima i restoranima, koji se tu nalaze vekovima. Posetioci u ovim objektima mogu da uživaju u tradicionalnim načinima usluživanja.
• Sanjusangendo je popularan naziv za Rengeo – in, hram u istočnom delu grada, a koji je poznat po 1001 statui Kannon, boginje milosrđa. Hram je osnovan 1164. godine, ali je originalna struktura uništena u požaru.
• Gion je najpoznatiji district gejša. Nalazi se oko avenije Shijo, između svetilišta Yasaka na istoku i reke Kamo na zapadu. District čine restorani, prodavnice I ochaye, u kojima gejše zabavljaju goste. Najpopualrniji deo distrikta Gion je Hanami – koji, ulica ispunjena tradicionalnim objektima u kojima se nalaze restorani.
• Carska vila Shugakuin je izgrađena u sedamnaestom veku od strane cara Gomizuna. Sastoji se od tri oblasti, gornje, srednje I donje. Svaka od oblasti sastoji se od vrtova I zgrada tradicionalnog carskog stila. Vila je ime dobila po hramu koji se u desetom veku nalazio na istoj lokaciji.
• Hram Tofukuji je veliki Zen hram smešten u jugoistočnom delu grada. Posebno je poznat po svojim spektakularnim jesenjim bojama. Hram je osnovan 1236. godine po nalogu moćnog klana Fujiwara. Tofukuji je istorijski bio jedan od glavnih Zen hramova u Kjotou, a glavni je hram jedne od škola Rinzai sekte. Ovo zdanje je naročito popularno tokom jeseni, kada se mase ljudi sa svih strana okupe da uživaju u neverovatnim bojama.
• Ovo je samo mali deo nekadašnje japanske prestonice. Nemoguće je opisati I nabrojati sva istorijska zdanja ovog predivnog grada. Brojni hramovi, tradicionalne kuće, vrtovi, vile, sve ovo čini jedinstvenu celinu Kjotoa. Kjoto je imao veliku sreću da ne strada tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, zbog čega je do danas sačuvao svoju dušu. Ovo je grad u kome je najbolje predstavljena bogata istorija I tradicija Japana. Simbioza tradicije I modernog načina života Kjoto čine savršenom destinacijom za nezaboravno uživanje.