Seuta je grad i enklava smeštena na južnoj strani Gibraltara. Na španskom njen naziv glasi Ceuta, dok na arapskom glasi Sebta. Prostire se na površini od 28 kvadratnih kilometara, a u njoj živi oko 76 000 stanovnika. Seuta zvanično pripada Španiji, mada i Maroko polaže svoje pravo na nju.
Na području Seute preovladava mediteranska klima. Leta su vrela i suva, a zime su blage i vlaže. Snažan klimatski uticaj pristiže sa Atlanskog okena, na čijim vratima se Seuta i nalazi.
Istorija Seute je veoma duga i bogata. Grad je pripadao Kartaginjanima još u petom veku pre nove ere. Njeno ime tada bilo je Abyla. Rimljani su su 42. godine zauzeli gradsku luku, i od tada grad počinje da se naziva Septa. Nekih četiri stotina godina kasnije Septu su zauzeli Vandali, a nakon njih gradom su vladali Vizigoti, Vizantinci i Mavari. Kada je oko 710. godine muslimanska vojska stigla do grada, tadašnji vizantijski guverner Julian je promenio stranu, i podstakao muslimane da napadnu Iberijsko poluostrvo. Nakon Julianove smrti kontrolu nad Seutom preuzeli su Arapi, što je dovelo do gneva Berbera. Oni su u znak odmazde uništili grad 740. godine. Seuta je ležala u ruševinama do devetog veka, dok je nije obnovio Mâjakas, vođa plemena Majkasa. Nakon što je kalifat dinastije Omejada pao 1031. godine, nastao je potpuni haos. Almoravidi su preuzeli vlast nad Seutom 1084., a ona je ubrzo ponovo postala baza za dalje napade na Iberijsko poluostrvo. Almoravide su nasledili Almohadi 1147., a njih Hafasidi 1242. godine. na kraju su Seutu 1309. osvojili Mavari iz Fesa. Nakon bitke kod Seute 1415. Godine, vlast nad gradom su preuzeli Portugalci. Kada je Portugal 1580. pao pod vlast Španije, počinje da se menja etnička struktura Seute. Nakon što je Portugal vratio svoju nezavisnost 1640. bilo je kasno, stanovništvo Seute se otvoreno okrenulo protiv njih. Seuta je Španiji formalno predata Lisabonskim sporazumom 1668. godine. Ono što je zanimljivo jeste da na zastavi i grbu Seute i danas stoji portugaski simbol štita. Seuta je bila prva koja je stradala tokom Španskog građanskog rata. stanovništvo ovog grada prolazilo je kroz užasne represalije koje je sprovodio Francisco Franco. Kada je Maroko dobio svoju nezavisnost 1956. godine Seuta je ostala u španskim rukama. Ona se nalazi u španskom regionu Andalusia, a do 1925. bila je deo regiona Cadiz. Ovo ne treba da zabrinjava nikoga. Seuta je otvoren grad, njeno stanovništvo sačinjavaju Berberi, Jevreji i Španci. Meštani tečno znaju i španski i arapski, a u većini prodavnica prihvata se i Evro i Dirham. Ovo je grad bogate kulture i tradicije, i veoma popularna destinacija, bez obzira kome zvanično pripada.
Turističke atrakcije u Seuti su :
- Gradske zidine su najinteresantniji istorijski spomenik u Seuti. Utvrđenje su prvobitno izgradili Vizantinci, a kasnije su ga ojačavali Portugalci i Španci tokom šesnaestog, sedamnaestog i osamnaestog veka. Artiljerijska gnezda i topovi postavljeni su na različitim visinama. Bedemi su uspeli da vrate svoju staru slavu, a na njima je, na engleskom i španskom jeziku, ispisana njihova istorija. Moulay Ismail je bezuspešno opsedao Seutu čak 33 godine.
- Museo Municipal je glavni muzej u Seuti. U njemu se nalazi mala kolekcija predmeta pronađenih arheološkim istraživanjima na poluostrvu, a obuhvataju period od kamenog doba do islamske ere. Vrhunac čine predmeti iz feničanskog i rimskog perioda.
- Museo de la Legion je muzej posvećen španskoj Legiji stranaca. Ovo je vojna jedinica osnovana 1920. godine i igrala je ključnu ulogu u ratu lokalnih Berbera i republikanske armije Francisca Franca tokom Španskog građanskog rata. suveniri uključuju uniforme, oružje i probor korišćen u borbama sve do rata u Bosni. Posetiocima je na raspolaganju vodič na engleskom jeziku.
- Parque Mediterraneo je moderan rekreativni i zabavni kompleks na obali Seute, otvoren 1995. godine. Kompleks nudi vrhunsku zabavu. Ovde se nalaze vodopadi, uređeni bazeni, mostovi, pa čak i plaža. Za odrasle tu su restorani, barovi, kafići i kazino.
- Plaže Seute. U okolini Seute nalazi se nekoliko veoma lepih i uređenih plaža. Benzu Beach je 650 metara duga plaža smeštena u blizini zvanične granice sa Marokom. Kad je vedar dan odavde se vidi Iberijsko poluostrvo. San Amaro je peščana plaža dugačka 280 metara, smeštena na severu regije Monte Hacho. Punta Blanca je jedna od najlepših plaža Seute. Od nje se pruža panorama na drugi kontinent. Plaža je dugačka 320, a široka 15 metara. la Ribera je plaža smeštena u centru grada, i zbog toga je uvek pretrpana. Dugačka je 270, a široka 40 metara, a ispunjena je belim peskom. U okolini grada nalaze se i druge predivne plaže. Posetioci mogu bez problema da odu na neku od marokanskih plaža, ili čak da pređu u Španiju.
- Seuta posetiocima nudi još mnogo toga. Iako se tako čini, ovo zapravo nije podeljen grad. Zvanične trzavice dve države ne odražavaju se na svakodnevni život lokalnog stanovništva. Ovo je grad bogatog nasleđa, nasmejanih ljudi, i vrhunske zabave. posetioci mogu da uživaju u restoranima, kafićima, barovima, zabavnom parku, ili prosto da se opuste na nekoj od predivnih plaža. Seuta je predivna i sjajna destinacija za nezaboravno uživanje i provod.