Dolina kraljeva nalazi se nedaleko od drevnog grada Tebe, nekadašnje prestonice Gornjeg Egipta. Dolina Biban al – Muluk, ili „ kapija kraljeva “, na zapadnoj obali Nila, mesto je gde se nalazi slavna nekropola egipatskih vladara od osamnaeste do dvadesete dinastije. Nad njom se uzdiže brdo Al – kurn u obliku piramide, koja se često naziva „ krunom Tebe “. Ovde su do sada otkrivene 63 grobnice različite veličine, od jednostvanih udubljenja do složenih grobnica od više stotina odaja, u kojima su sahranjivani vladari iz perioda Novog kraljevstva, članovi njihovih porodica, kao i povlašćeni pripadnici plemstva. Ceo kompleks Doline kraljeva, zajedno sa tebskom nekropolom, nalazi se na UNESCO – voj listi svetske baštine od 1979. godine.
Nekada je pun naziv nekropole glasio „ Velika i veličanstvena nekropola miliona godina faraona, života, snage i zdravlja zapadno od Tebe “, ili skraćeno „ Veliko mesto “. Priča o ovom veličanstvenom mestu započela je odlukom faraona Tutmesa I da svoju grobnicu odvoji od zagrobnog hrama. Takođe, odlučeno je da ne bude sahranjen u reprezentativnom spomeniku, već na nedostupnom i skrovitom mestu. Ovim postupkom prekinuta je tradicija duga preko sedamnaest vekova. Ulaz u grobnicu povezan je strmim prolazom sa prostorijom u kojoj će biti smešten sarkofag. Ovakav model grobnica kasnije su preuzeli i drugi faraoni. Ono što je veoma zanimljivo za grobnice faraona jeste činjenica da oni nisu ostali dugo u njima. Tokom vladavine Ramzesida, kada je slabio autoritet sveštenika Amona, oni su, kako bi sebi obezbedili zagrobni život, počeli da premeštaju mumije egipatskih vladara. Tokom noći sveštenici su, u planini Deir – el – Bahri, iskopali pećinu duboku oko dvanaest metara. U nju su premestili mumije četrdesetak egipatskih faraona. Njihova tela ležala su u srcu planine gotovo tri milenijuma. Ahmed Abd el Rasul, mladi pljačkaš grobova, slučajno je pronašao tajnu grobnicu 1875. godine. svoju tajnu je čuvao, pljačkajući godinama i prodajući predmete koji su pripadali faraonima. Lokaciju grobnice otkrio je 1881. godine, da bi nakon svega par dana tela egipatskih vladara bila preneta u Kairo.
Grobnice u Dolini kraljeva uglavnom imaju šablonski oblik. Ulaz je usečen u stenu, a zidovi koji stvaraju dugačke hodnike oslikani su scenama iz života faraona. Hodnik se spušta na dole, što simbolizuje silazak boga Sunca u podzemni svet. Na kraju hodnika nalazi se prostorija u kojoj je bio smešten sarkofag sa telom faraona. Na zidovima ove prostorije nalaze se scene iz Knjige Zemlje, Knjige kaverni, i drugih religijskih spisa. Tavanica zagrobne odaje uglavnom je oslikana scenama iz Knjige neba, u kojoj je opisano putovanje Sunca od zalaska do ponovnog izlaska. U grobnici su se nalazili i razni predmeti koji su trebali faraonu da omoguće udoban zagrobni život. U okviru kompleksa nalazile su se brojne zamke koje su imale za cilj da zaustave i demotivišu pljačkaše u njihovim namerama. Vreme je pokazalo da one nisu imale značajnijeg efekta.
Grobnice u Dolini kraljva različitih su veličina. Tako su neke vrlo skromnih dimenzija, a neke, poput one građene za sinove Ramzesa II, imaju oko dve stotine prolaza i prostorija. Veličina i dekorisanost grobnica zavisile su od dužine vladavine faraona. Do danas su obeležene 63 grobnice, ali se čini da taj broj nije konačan. Najpoznatija, i najduže tražena grobnica, je grobnica Tutankamona. Stepenice koje vode u ovu grobnicu nalaze se kraj ulaza u grobnicu Ramzesa VI. Do zatvorenog ulaza, koji je zapečaćen pečatima čuvara Doline kraljeva, vodi dvanaest stepenika. Tokom otkrića u grobnici se nalazila kompletna posmrtna oprema Tutankamona. Ona se danas nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu. U grobnici Tutankamona nalazila su se tri kovčega. U jednom od njih ležao je, sa zlatnom posmrtnom maskom na licu, sam Tutankamon. Iako ovaj faraon nije bio toliko značajan, činjenica da je jedino njegova grobnica ostala netaknuta, doprinela je da danas posetioci najviše posećuju grobno mesto baš ovog vladara. Bogatstvo grobnice Tutankamona može samo da zagolica našu maštu, da se zapitamo kako li su tek izgledale grobnice velikih egipatskih faraona.
Većina grobnica danas nije otvorena za javnost, otvoreno ih je osamnaest. Tokom posete Dolini kraljeva moraju se poštovati rigorozna pravila koja ovde važe. Kada se sve te prepreke premoste, ovo jedinstveno mesto zaista vredi posetiti. Dolina kraljeva je, uz piraimide u Gizi, najposećenija destinacija na turističkoj mapi Egipta. Pravi ljubitelji antičkog sveta ne propuštaju priliku, da kada dođu u Egipat, posete mesto gde su počivali najveći vladari drevnog Carstva. Dolina kraljeva je fascinantan i veoma misteriozan fenomen ljudske civilizacije, zbog čega spada u red njenih najvrednijih tekovina.