Nemačka je država koja može da se ponosi svojom istorijom i tradicijom. Nemačka je nastala 962. godine, kada je za rimskog cara krunisan Oton I. Tada je stvoreno Sveto Rimsko Carstvo nemačkog naroda, koje je postojalo u nekoliko varijanti sve do 1806. godine, kada ga konačno ukida Napoleon. Tokom duge istorije Carstva za njim su ostali neki od najlepših kulturno – istorijskih spomenika koje je civilizacija dala. U red najznačajnijih spomenika spadaju dvorci, kojima Nemačka obiluje. Na prostoru Nemačke postoji preko 25 000 dvoraca, neki su ostali u ruševinama, ali mnogi su do danas sačuvali autentični i originalni izgled. Dvorci Nemačke nastajali su u velikom broju malih feudalnih državica, stoga ne čudi što ih ima toliko mnogo. Dvorci su jedni od najboljih pokazatelja bogate istorije koju poseduje Nemačka, i zbog toga se posebno ističu na turističkoj mapi ove države.Poseta Nemačkoj ne može proći bez da obilaska nekog od ovih veličanstvenih arhitektonskih čuda, od kojih su neka stara koliko i sama Nemačka.
Danas su nemački dvorci veoma popularne destinacije, koje svake godine poseti veliki broj turista.
Neki od dvoraca Nemačke su :
- Dvorac Neuschwanstein je izgrađen u vreme kralja Ludviga II, između 1869. i 1886. godine. Smešten je na strmoj litici, sa ciljem da dočara duh srednjevekovnog zamka. Samo zdanje stilski podseća na romanički stil trinaestog veka, mada su neke slike na muralima zasnovane na temema iz Vagnerovih opera, kao što su Tannhäuser i Lohengrin. Gradnja dvorca nije išla onako kako je Ludvig II zamišljao. Kada je kralj umro 1886., dvorac još uvek nije bio završen. Zanimljivo je to da dvorac nikada nije građen sa idejom da služi za odbranu. Projektovan je prema bajci koju je zamislio Ludvig II, zbog ličnog zadovoljstva ovog kralja. Na kraju se ispostavilo da Ludvig nikada nije dobio svoj dvorac iz snova, jer se udavio u jednom jezeru koje se nalazi u blizini. Podaci o smrti ovog vladara misteriozni su koliko i gradnja ovog dvorca. Zanimljivo je da, iako je dvorac Neuschwanstein nastao sa ciljem da prikaže duh srednjeg veka, u njemu je uklopljena moderna tehnologija, poput toaleta, hladna i topla voda, kao i grejanja. Ovo sjajno zdanje služilo je kao inspiracija za zamak Uspavane lepotice u Diznilendu. Dvorac se nalazi u Bavarskoj, na nekih stotinjak kilometara jugozapadno od Minhena.
- Dvorac Burghausen nalazi se u Bavarskoj, na oko 110 kilometara istočno od Minhena. Smešten je na zapadnoj obali reke Salzach, koja predstvalja prirodnu granicu između Nemačke i Austrije.ovo je najduži dvorac u Evropi, nalazi se na vrhu grebena, a proteže se 1034 metara. kompleks dvorca podeljen je u šest dvorišta. Prva građevina nastala na ovom mestu izgrađena je 600. godine od strane bavarskog vojvode, i korističa se kao sud Palatinata. Prvi značajni građevinski poduhvati na proširenju kompleksa započeli su 1090. godine, ali većina tih objekata danas ne postoji. Zamak je imao veliki značaj u borbi dva nemačka cara, Henriha Lava i Fridriha Barbarose. Glavni dvorac, sa temeljima, podrumima, kapelom, izgrađen je 1255., a većina tih objekata stoji i danas. Današnji izgled dvorac Burghausen je dobio u periodu od 1480 – 1490. godine, kada su ga poslednje vojvode Donje Bavarske utvrđivale za odbranu od Turaka. Svako od dvorišta pruža sjajan uvid u istoriju ovog kompleksa. Ovde se mogu videti brojni objekti različitih namena, a bez kojih život u dvorcu ne bi bio moguć. Danas dvorac poseduje dva muzeja, kao i omladinski hostel.
- Dvorac Nymphenburg izgrađen je kao letnja rezidencija po projektu arhitekte Agostina Barelija. Naručio ga je elektor Ferdinand Maria kada mu se rodio sin naslednik. Jednostavna kockasta zgrada počela je da se gradi 1664. godine. Dalja nadogradnja izvršena je po planovima Enrika Zukalija i Josifa Efnera. Velika dvorana ( Steinerner Saal ) ukrašena je u rokoko stilu od strane Johana Baptista Cimermana i Fransoa Cuviliesa Starijeg, u vreme elektora Maksa III Jozefa. Čuveni deo palate je Galerija lepote, koju je za kralja Ludviga I oslikao Jozef Štiler. Tokom 1701. Maks Emanuel započinje proširenje palate, kao i bašte. Tokom iste godine prokopan je kanala koji je sprovodio vodu za zalivanje prelepih vrtova. Palata i vrtovi doživeli su pravu stilsku transformaciju. Dominik Žirar i Jozef Efner stvorili su pravo barokno čudo, kanalska mreža je u potpunosti završena, i stvoreno je predivno prirosno okruženje.tokom osamnaestog veka Fridrih Ludvig fon Skel postojeći ambijent zamenio je tada popularnim engleskim pejzažnim vrtom. Dvorac izgleda kao da je iz bajke, ovde posetioci mogu da dožive nezaboravno iskustvo, i pritom da uživaju u nesvakidašnjem ambijentu.
- New Residence in Bamberg ( Nova rezidencija u Bambergu ) je impresivan i intrigantan kompleks koji je tokom sedamnaestog i osamnaestog vaka zamenio stari konak kneza – episkopa Bamberga. Danas ova masivna zgrada se koristi kao državna biblioteka, a u njoj se nalazi i Nacionalna galerija Bamberg. Nova rezidencija se sastoji od četiri krila, a građena je u dve faze. Prva dva krila se odlikuju renesnsnim stilom, a građeni su u vreme vladavine kneza – episkopa Johana Filipa Gebsatela 1602. godine. Između 1697 -1703. godine izgrađena su druga dva krila, i to u baroknom stilu gradnje. Odavde se pruža veličanstven pogled na trgom Katedrala. Unutrašnjost je ispunjena sa preko 500 komada autentičnog nameštaja, uključujući stolove, stolice, sofe i fotelje. Svi ovi predmeti datiraju iz sedamnaestog i osamnaestog veka. posetioci mogu da vide preko 40 soba i hodnika koji su otvoreni za javnost, a posebno impresivne su tavanice. Rose Garden je podeljen na četiri dela, sa ukrštenim stazama koje se spajaju u sredini. U delu ove zelene oaze nalazi se i ovalna fontana. Posetioci moraju da probaju i neki od velikog broja ukusnih kolača koji se ovde prave.
- Würzburg rezidencija je bivša rezidencija kneza – episkopa Virzburga. Njena gradnja započela je 1720., a potpuno je završena 1780. godine. Ovo je jedna od najznačajnijih palata u Evropi, i nalazi se na UNESCO – voj listi svetske baštine. Projektovao ju je mladi, i tada nepoznati arhitekta Baltazar Nojman, a po narudžbi kneza – episkopa Johana Filipa Franca fon Šenborna. Palata je oličenje zapadne arhitekture tog vremena, mešavina francuskih dvoraca, bečke, i duhovne i svetovne arhitekture severne Italije. Vlasnici rezidencije bili su grofovi Šenborn, a gotovo svi članovi ove dinastije imali su strast prema gradnji. Čuveno je stepenište na čijim svodovima se nalazi nedavno obnovljena freska venecijanskog slikara Đovanija Batiste Tiepolo. Posetioci mogu da prošetaju kroz dvorski vrt, kao i da uživaju u prirodi i umetnosti.
- Dvorac Trausnitz je izgrađen 1204. godine. Pripadao je dinastiji Wittelsbachs, i služio je kao rezidencija vojvoda Donje Bavarske od 1255 – 1503. godine. Takođe, ovde je bio i sud od vremena kada su članovi porodice Wittelsbachs postali nasledni vladari cele Bavarske. Dvorac čine impresivno utvrđenje, visoka kula Wittelsbach, dvorac i kapela. Kapela je dekorisana sa vrednim žrtvenicima i skulpturama. Sobe su ispunjene kaljveim pećima, a nameštaj i tapiserije potiču iz doba renesanse. Ovde se nalazi i Odaja umetnosti i kurioziteta, sa kolekcijom od 750 eksponata, u koju su uključena umetnička dela, blaga sa Orijenta, kao i zanimljivi lični predmeti vladara Bavarske.
- Dvorac Wartburg sedi na strmom brdu, iznad grada Ajzenah. To je jedan od najstarijih i nabolje očuvanih romanskih dvoraca u Nemačkoj. Jedini moguć pristup dvorcu je preko mostića. Dvorac je izgrađen 1067. godine, i prezentuje 900 godina dugu nemačku istoriju. Muzej prikazuje umetnička blaga prikupljena tokom vekova, uključujući i srednjevekovne tapiserije, muzičke instrumente, kao i dragoceni escajg. Od 1999. godine Wartburg se nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine. Dvorac je bio utočište za nemačkog crkvenog reformatora Martina Lutera. On je u Wartburgu, za samo jedanaest nedelja preveo Bibliju na Nemački jezik. Tokom srednjeg veka u ovom dvorcu su se organizovala pevačka takmičenja.
- Dvorac Heidelberg – Ruševine nekada ogromnog dvorca Heidelberg uzdižu se na stenovitom brdu iznad istoimenog univerzitetskog grada. Ovo je nekada bilo remek delo gotičke arhitekture, ali su burna vremena uticala na njegovu tužnu sudbinu. Spaljen je od strane francuske vojske 1689. godine, a posle 100 godina u njega je udario grom. Kamenje iz ruševina korišćeno je za gradnju drugih objekata. Iako nikada nije povratio svoju prvobitnu slavu, Heidelberg dvorac se smatra za simbol nemačkog romantizma. Vinski podrum dvorca poseduje najveće bure na svetu, koje ima 55 345 litara vina. Mark Tven je posetio Heidelberg, a zatim je putovao obližnjom rekom Nekar. Ovo putovanje ga je inspirisalo da napiše poglavlje Haklberi Fina.
- Dvorac Eltz leži na zapadu Nemačke, između Koblenca i Trira. Sa tri strane okružen je rekom, i dalje je u vlasništvu porodice koja je ovde živela u dvanaestom veku, tačnije pre 33 generacija. Dvorac ima muzej i impresivnu kolekciju nameštaja i umetničkih dela. U dvorani vitezova nalazi se oklop iz šesnaestog veka, a tu je i prostorija za blago. Delovi dvorca i danas su obloženi srednjevekovnim gipsom, koji se sastoji od krvi vola, životinjske dlake, gline, kreča i kamfora. Dvorac je napadnut samo jednom u svojoj istoriji, i nikada nije osvojen i oduzet. Eltz je jedno od najboljih mesta za upoznavanje sa veoma dugom prošlošću Nemačke.
- Schloss Hohenzollern je jedan od najlepših dvoraca u Nemačkoj. Nalazi se na oko 20 km južno od Štutgarta. Deo ovog predivnog zdanja leži na vrhu planine Hohenzollern. Treba naglasiti da se planinski vrhovi izdižu na nadmorskoj visini od 2 800 metara, tako da je pogled iz dvorca jedan od najspektakularnijih na svetu. Ovo je sedište porodice Hohenzollern. Ova plemenita porodica, osnovana je u jedanaestom veku. Tada je ujedno i podignuto ovo veličanstveno zdanje. Prvi zamak je uništen 1423. godine, a njega je 1461. zamenio daleko veći dvorac. Početkom osamnaestog veka Schloss Hohenzollern je izgubio strateški značaj, zbog čega je ubrzo započeo proces njegovog propadanja. Dvorac je obnovljen na inicijativu prestolonaslednika Frederika IV Vilhelma Pruskog. Današnji izgled dvorac je dobio 1867., i još uvek je u privatnom vlasništvu. Svake godine Schloss Hohenzollern poseti preko 300 000 ljudi. Ovde se organizuje i čuveni Božićni vašar, koji uključuje koncerte, kao i brojne individualne i grupne aktivnosti.
- Schloss Hohenschwangau je postavljen na vrhu brda u planinskoj regiji Bavarske. Ovaj dvorac ima veoma zanimljivu istoriju. Današnji neogotski izgled dobio je u devetnaestom veku, a nastao je na ruševinama nekadašnje srednjevekovne tvrđave. Sagrađen je u dvanaestom veku, i korišćen je od strane vitezova Švangau. Izgled dvorca menjao se nekoliko puta. Potpuno je uništen tokom Napoleonovih ratova. Oko 1830. godine prestolonasleddnik Maksimilijan je došao do ruševina i bio impresioniran lepotom lokaliteta i okoline. To ga je inspirilaslo da kupi ovo imanje, da bi u roku od nekoliko godina dvorac bio u potpunosti obnovljen. Ovde je najradije vreme provodio njegov sin, tragični Leopold II. inspiraciju za svoje podvige pronalazio je upravo u Schloss Hohenschwangau.
- Dvorac Frankenstein – Naziv Frankenstein je najpoznatiji po čudovištu iz romana Mary Shelley. Inspiraciju za svoj roman dobila je upravo pri poseti dvorca u blizini Damstedta osamdesetih godina devetnaestog veka. Dvorac Frankenstein je uništeni nemački dvorac, nekada dom barona von Frankensteina. Prvi podaci o dvorcu potiču iz 948. godine. Njegova gradnja završena je u trinaestom veku, a dodatna proširenja vršena su tokom petnaestog i šesnaestog veka. koristio je kao rezidencija barona sve do početka sedamnaestog veka, kada su ga oni prodali. Ovo je danas jedan od najpoznatijih dvoraca u Nemačkoj, najviše zbog svog najpoznatijeg stanovnika, Josepha Konrada Dippela. Iako on nije imao veze sa originalnim Frankensteinom, upravo je ovaj lik stilizovan po Dippelu. Dippel je bio alhemičar koji je stvorio prusku plavu boju. Takođe, bio je mistik i potužen za krađu delova tela sa lokalnih grobalja. Legenda dalje kaže da je on pokušao da oživi mrtve. Frankenstein dvorac je najpopularniji tokom Noći veštica, kada se u njemu ova manifestacija obeležava na veoma poseban način. Kao i brojni dvorci širom Nemačke, i Frankenstein je sada u ruševinama. Očuvane su dve kule, kapela, kao i nekoliko zidova.
- Dvorac Schwerin je jedan od lapših nemačkih dvoraca, zbog čega se svakako preporučuje njegov obilazak. Nalazi se u severnoj Nemačkoj, u gradu Schwerin, istočno od Hamburga. Ovo zdanje nekada je služilo kao rezidencija knezova Meklenburg – Šverin. Danas se u dvorcu nalazi sedište državnog parlamenta, a delovi zdanja su otvoreni za javnost. Prvi podaci o Schwerinu potiču iz 973. godine. Rani dvorac je tokom vremena pretvoren u pravo utvrđenje i naselje. Tokom šesnaestog veka dvorac je doživeo pravi preporod. I tokom sledećeg, sedamnaestog veka Schwerin je doživeo još jedno renoviranje, i to u holandskom renesansnom stilu. Međutim, dvorac je veoma brzo napušten, i prepušten zubu vremena. Priča se time nije završila. Pretvoren je u rezidenciju vojvoda tridesetih godina devetnaestog veka, i tada je u većoj meri obnovljen. Današnji izgled dobio je po uzoru na francuske dvorce iz doline Loare, a dekorisan je predivnim vrtovima i travnjacima. Ambijent u dvorcu Schwerin je spektakularan i nezaboravan za sve posetioce.
- Dvorac Linderhof je jedan od najimpresivnijih dvoraca u Nemačkoj. Njegovu gradnju naručio je kralj Ludvig II, mada u njemu nije proveo mnogo vremena. Gradnja dvorca započela je 1874., a završena je 1878. godine. Ovo je bio samo jedan od tri Ludvigova dvorca koji su završeni. Unutrašnjost dvorca je veoma bujna. Kraljevska spavaća soba ima veliki krevet, okružen zlatnim zavesama, kao i veličanstveni luster. Kroz trpezariju se spušta tabla na koju kuvari postavljaju hranu, vraćajući je zatim nazad. Ovaj detalj je postavljen kako Ludvig ne bi morao da gleda svoje sluge. Okolina dvorca obiluje predivnim vrtovima. Jedna od najvećih atrakcija van dvorca jesu fontana i veliki broj raštrkanih statua. Tu je i veštački vodopad koji kaskadama uliva vogu u fontanu Neptuna, rimskog boga mora. neptun vozi tri konja, iz čijih noseva i usta ističe voda. Ovo predivno zdanje u potpunosti poisuje karatkter nesrećnog kralja Ludviga II, koji je svoj život tragično završio udavivši se.
- Dvorac Marksburg je veličanstvena tvrđava koja se nalazi iznad grada Braubaha, u nemačkoj srednjerajnskoj regiji. Nalazi se u delu Rajne koji je na UNESCO – voj listi svetske baštine. Dvorac je zanimljiv iz nekoliko razloga. Ovo je jedini dvorac u regionu koji nikada nije bio uništen, a treba naglasiti da je star preko 700 godina. Prvi put se pominje 1231. godine, mada postoje dokazi da je starijij za bar još stotinjak godina. Marksburg je više puta menjao svoje gospodare, i svaki od njih je ponešto dodao u izgledu dvorca. S kraja petnaestog veka dvorac je opremljen i artiljerijom, što je za ono vreme još uvek bilo veoma retko. Nakon ukidanja Svetog Rimskog Carstva Nemačkog naroda Marksburg dolazi u ruke vojvodstva Nasau. Tokom Napoleonovih ratova koristio je kao zatvor, i dom za hendikepirane vojnike. Nakon prusko – austrijskog rata 1866. godine, dvorac su zauzeli Prusi, mada se ni oni tu nisu dugo zadržali. Nemačka asocijacija za dvorce kupila je Marksburg 1900. Godine, po simboličnoj ceni od 1 000 maraka u zlatu. Dvorac je otvoren svakodnevno tokom cele godine. Svake godine Marksburg poseti veliki broj tutista iz celog sveta, pritom uživajući u originalnom i autentičnom izgledu ovog dvorca, kao i u jedinstvenom ambijentu Rajne. U dvorcu se održavaju i brojne manifestacije, poput viteških okupljanja. Tu je i restoran, u kome je hrana zaista sjajna.