Karnak je selo smešteno u Gornjem egiptu, na desnoj obali reke Nil. Nalazi se na oko 2, 5 kilometara od grada Luksora. Karnak je postao svetski poznat po hramovima koji se u njemu nalaze, a koji potiču iz zlatnog doba drevnog egipatskog graditeljstva. Ovi hramovi se od 1979. godine nalaze na UNESCO – voj listi svetske baštine.
Ceo kompleks hramova građen je dugo, od razdoblja jedanaeste dinastije do dinastije Ptoleida. Proteže se na površini od 3 kvadratna kilometra, a najveći hram zauzima površinu od 140 kvadratna metra. Tridesetak faraona drevnog Egipta dalo je svoj doprinos ovom jedistvenom arhitektonskom kompleksu. Najveći je hram posvećen bogu Amonu. Kamen peščar, kojim su hramovi podizani, dovlačen je iz kamenoloma Gebel, koji se nalazi nekih 150 km južnije od Karnaka.
Amonov hram građen je od vremena dvanaeste dinastije pa do dinastije Ptolemeida. To je period od oko 1 500 godina. Hram ima dužinu od 3555 metara, a sastoji se od niza ulaznih pilona, velikog dvorišta, velike hipostilne dvorane, niza tremova ispred zatvorenog dvorišta, i na kraju svečane dvorane Tutmozisa III. Istočno od hrama nalazilo se sveto jezero i Konsov hram. Bio je spojen sa kapelom Tutmozisa III, i hramom Amenofisa II. Sam hram nije jasno definisan u prostoru, to jest ne postoji jedinstvena celina. Razlog tome je u konstantnom nizanju i nadograđivanju. Zbog toga je teško definisati gde je početak a gde kraj hrama. Aksijalnim pogledom kroz prvi pilon dolazi se do saznanja da se svi otvori poklapaju u horizontalnoj ravni koja hram preseca po sredini. Ono što se upadljivo izdvaja u okvirukompleksa jeste Aleja sfingi koja vodi u hram. Aleja je duga 400, a široka 20 metara. hipostilnu dvoranu započeo je da gradi faraon Seti I, a završio ju je njegov sin, Ramzes II. Odlikuju je plitki i uleknuti reljefi. Reljefi se razlikuju po tome u koje vreme su nastali. Tokom Setija I prikazuju se plitki, a tokom Ramzesa II uleknuti reljefi. Na fasadi se nalaze prizori bitke u kome su prikazana obojica faraona. Seti I se nalazi na severnom, a Ramzes II na ježnom zidu. Na južni zid nastavlja se još jedan zid, na kome je ispisan mirovni sporazum koji je Ramzes II potpisao sa neprijateljskim Hetitima.
Konsov hram nalazio se na prostoru posvećenom bogu Amonu. Kons je bio Amonov sin, a njegov, dosta skromniji hram podigao je u dvanaestom veku pre nove ere faraon Ramzes III. Ramzes III ostao je upamćen kao veliki graditelj. Konsov hram je predstavljao simbol egipatskog shvatanja zagrobnog života. Molitva u to vreme nije bila masovna, već se publika nalazila u posebno ograđenom prednjem dvorištu. Razlog tome su ogromni piloni koji su se uzdizali visoko, i visoki zid koji je okruživao hram. Hipostilna dvorana bila je zabranjena za sve osim za sveštenike hrama. U njoj se nalazila statua boga i sveti brod, u kome je vladar simbolično prelazio u onaj svet. Ceo kompleks okruživali su brojni pomoćni objekti. Amonov i Konsov hram bio je povezan Alejom sfingi, u kojoj su se nalazile sfinge sa glavama ovna i telima lava.
Rimski car Konstantin naredio je 356. godine zatvaranje svih paganskih hramova u Rimskom Carstvu. Od ranije hram u Karnaku bio je već napušten, ali je nakon toga pao u zaborav. Ubrzo je Karnak progutan u pesku. Iskopavanja su započela tokom devetnaestog veka, a otkrića su bila neverovatna. Tokom tih iskopavanja pronađeni su i ostaci hrišćanskih crkava, koje su verovatno izgrađene nakon pomenute odluke cara Konstantina.
Hramovi u Karnaku povezani su sa onima u Luksoru. U planiranju posete ovim lokalitetima najjbolje je izdvojiti ceo dan. Kompleks u Karnaku nudi jedinstven uvid u sjaj egipatskog graditeljstva. U blizini kompleksa nalaze se ostaci dva manja hrama posvećena bogu Montu i boginji Mut. Vekovima su ova znamenja nemo ležala ispod peska, a danas su pravi raj za ljubitelje antičkog sveta. Iako je Karnak ostao u senci piramida u Gizi i Doline kraljeva, ovo je danas jedna od najpopularnijih destinacija na putu drevnog Egipta. Može se reći s potpunim razlogom. Karnak je veličanstveni primer davnog vremena, i zaista sjajno mesto za nezaboravno uživanje i provod.