Oaza Siwa nalazi se između depresije Qattara i Egipatskog Peščanog mora u Libijskoj pustinji, na svega oko 50 kilometara istočno od Libije, i 560 km od glavnog grada Egipta, Kaira. Oaza se pproteže u dužini od oko 80, i širini od 20 km , i jedna je od najizolovanijih oblasti Egipta. Ovde živi svega oko 23 000 stanovnika, uglavnom Berbera. Oaza Siwa svoju slavu uglavnom nosi iz antičkih vremena, kada se u njoj nalazilo svetilište posvećeno Amonu, čije ruševine i danas privlače ogroman broj ljudi. istorijski, oaza je bila deo drevne Libije, o čemu svedoči i ime pustinje u kojoj se nalazi. Naziv Siwa prvi put se pominje u petnaestom veku, a pre toga je ovo mesto nosilo ime Santariyyah.
Nekropola u oazi Siwa iz vremena 26. egipatske dinastije, i ovo je ujedno i najstariji trag egipatske civilizaije na tlu Siwe. Grčki doseljenci prvi put pominju se u sedmom veku pre nove ere, i tada je i osnovan hram posvećen bogu Amonu. O koloniji koja se ovde nalazila obaveštava nas grčki istoričar Herodot, koji daje veoma detaljan opis nekropole. Ovde je tokom svojih osvajanja stigao i Aleksandar Makedonski, navodno prateći ptice preko pustinje. U hramu je Aleksandar dobio potvrdu da je on legitimni faraon Egipta. Tokom rimskog perioda Siwa je korišćena kao mesto za proterivanje. Od dvanaestog veka ovde uglavnom žive Berberi, čiji se jezik zadržao i do danas. Prvi Evropljanin koji je u Siwu posetio nakon Rimljana bio je engleski putopisac William George, koji je 1792. godine došao da vidi antički hram. Zvanično, oaza Siwa se u Egiptu nalazi od 1819. godine, kada je ovom državom vladao Muhammad Ali. Zbog toga što Berberi imaju više sličnosti sa Libijcima nego sa Egipćanima, oaza je bila poprište brojnih ustanaka. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata ovde je bila stacionirana engleska armija.
Oaza Siwa odlikuje se brojnim specifičnostima. Reč je o jednoj od poslednjih oaza u svetu, u kojoj se krije spektakularni pejzaž, ostaci antičkih građevina, kao i autentična kultura i tradicija. Ovde se nalazilo svetilište Amona, u kome je Aleksandar Makedonski tražio savet pre nego što je krenuo u svoje osvajanje Persije. Formacija stena, kraj koje se nalazi bujna šuma i slano jezero, čini se kao pravi raj na zemlji.
U oazi se nalazi oko 40 pustinjskih soba sa jedinstvenom dekoracijom i ukrasima. Nameštaj koji se nalazi u ovim sobama potiče korišćenjem starih zanata i umeća, klesanjem kamena, rezbarenjem drveta, i oblikovanjem zemlje. U oazi nema struje, tako da su sobe tokom noći osvetljene svećama i zvezdanim nebom.
Nadomak oaze i hrama nalazi se čuveno Kleopatrino kupalište nazvano „ izvor Sunca “. Ono je staro preko 2 500 godina, a Herodot nas obaveštava da se i on sam ovde kupao. On kaže da je tokom dana voda ledena i osveavajuća, a tokom večeri i noći vrela, skoro kipuća. Ceo ambijent ukrašava jedinstvena i bujna flora i fauna, u kojoj živi preko 28 vrsta sisara, 32 vrste reptila, 164 vrste ptica, vodozemci, kao i mnogobrojni insekti.
Posetioci treba da znaju gde dolaze. Ovo nije urbana sredina u kojoj žive biznismeni, bogataši, umetnci…. Ovde živi veoma konzervativno, ali izuzetno gostoljubivo stanovništvo. Ne treba se začuditi kada se vide potpuno prekrivene žene, koje ne smeju ni iz kuće da izađu bez pratnje. Ono što krasi lokalno stanovništvo jeste drevna umetnost i kultura koju oni neguju generacijama. Ovde se na autentičan način spravljaju nakiti od srebra i zlata, pletene kože, korala, čilibara, plete se ćilim i tka materijal od koga se prave korpe. Oaza Siwa u sebbi krije mistične tajne antike, koje je savremen svet odavno zaboravio. Raj na sred pustinje, u kome se nudi toliko toga, je jedna od najlepših destinacija za uživanje u nezaboravnom putovanju. Ovo je mesto u kome se sve brige ostavljaju po strani, u kome se prepušta uživanju svih čula. Oaza Siwa je mesto za putovanje iz snova.