Volubilis je arheološki lokalitet na kome se nalaze ostaci drevnog rimskog grada. Nalazi se na oko 30 kilometara severno od grada Meknesa, između Fesa i Rabata. Ovaj upečatljivi prizor, postavljen na platformi visokog platoa, je zapravo najvažnije i najočuvanije rimsko naselje na području Maroka. Ovaj lokalitet se od 1997. godine nalazi na UNESCO – voj listi svetske baštine. Posetiocima ove ruševine mogu da budu poznate zbog toga što su predstavljale deo seta na snimanju filma Martina Scorsesea, The Last Temptation of Christ.
Naselje na ovom lokalitetu postojalo je zapravo i pre Rimljana. O tome svedoče pronađeni predmeti koji ukazuju na postojanje naselja još iz vremena neolita. U trećem velu pre nove ere ovde su bili naseljeni kartaginski trgovci. Rimljani su Volubilis prisvojili oko 45. Godine nove ere, kada je rimski car Klaudije zvanično pripojio severnoafričku Mauritaniju. Volubilis je smatran za jednu od najudaljenijih ispostava Carstva. Carski putevi zaustavili su se upravo ovde. Pa čak i pored brojnih pokušaja, Rimljani nikada nisu uspeli da pokore berberska plemena Atlasa. Direktna rimska vladavina nad graom trajala je nešto više od dvesta godina, rimski garnizon se povukao 285. godine. međutim, latinski je i dalje ostao govorn jezik lokalnog stanovništva, Berbera, hrišćana, jevreja i Grka, i to sve do sedmog veka. Volubilis je krajem četvrtog veka zaesio težak zemljotres, i pri tome je grad teško porušen. Delimično je obnovljen u šestom veku, a vek kasnije ga osvajaju Abasidi. Oni su ga tada prozvali Valila. Nakon smrti Idrisa I, koji je za prestonicu uzeo grad Fes, Volubilisom je vladao njegov rob Rashid sve dok Idris II nije odrastao. U jedanaestom veku Volubilis je opustošen od strane Almoravida. Kraj istorije Volubilisa bio je 1755. godine, kada je ovaj grad stradao u katastrofalnom zemljotresu. Kamenje iz ovog grada kasnije je prenošeno u Meknes i korišćeno za izgradnju palate Moulaya Ismaila. Arheološka istravanja u Volubilisu započeli su Francuzi 1915. godine, samo nekoliko godina nakon što su preuzeli upravu nad Marokom. Iskopavaanja su trajala do dvadesetih godina prošlog veka, a nastavljena su nakon 2000. godine. danas se većina pronađenih predmeta nalazi u Arheološkom muzeju u Rabatu.
Ulaz u Volubilis vodi kroz kapiju u gradskim zidinama koje datiraju iz 168. godine nove ere. Manje od polovine lokaliteta je do danas istraženo, pa buduća iskopavanja najavljuju nova uzbuđenja ovog drevnog grada. Najbolje od dosadašnjih otkrića, uključujući vrhunske zbirke bronze, danas se nalaze u Arheološkom muzeju u Rabatu. Stoga nije na odmet da se i to mesto poseti kako bi se imao pun uvid u bogatstvo Volubilisa. Ostaci koji se mogu videti na jedan impresivan način svedoče o rimskom načinu života ovog grada.
Poznatiji spomenici se nalaze na severnom delu lokaliteta, ali nije na odmet pratiti utvrđeni itinerer, počev od ulazne kapije na jugu. Put od muzeja i preko mosta preko Oued Fertassa vodi do stambenih četvrti, što je ustvari mešovita oblast za stanovanje i industrije. Svaki objekat sadrži ostatke najmanje jedne prese za masline, što svedoči o značaju proizvodnje masline u gradu. I danas se u okolini lokaliteta nalaze brojni maslinjaci.
U sredini četvrti nalazi se Orfejeva kuća, veliki kompleks prostorija koje su deo velike vile jednog od najbogatijih trgovaca Volubilisa. Kuća je podeljena na javne i privatne sektore, a svaki od njih ima poseban ulaz. U prvim privatnim prostorijama mogu se videti predivni mozaici. Dalje unutra nalaze se javne prostorije grupisane oko velikog atrijuma, zatim svečana sala i centralno dvorište. Takođe, ovde se može videti i mozaik po kome je kuća dobila ime, Orfejev mit.
Pored Orfejeve kuće nalaze se ostaci Galijenovih kupatila. Ovo su bila glavna gradska kupatila koja je obnovio car Galijen. Iako se nalaze u veoma lošem stanju, a i mozaici su fragmentarni, kupatila na veoma jasan način prikazuju razvijen podzemni sistem grejanja koji se koristio u rimskim kupatilima.
Malo iznad Orfejeve kuće nalaze se glavne gradske javne zgrade, kapitol, bazilika i forum. Kapitol je manja zgrada koja datira iz 217. godine, i bio je posvećen Jupiteru, Junoni i Minervi. Velika petobrodna bazilika je služila kao sudnica, a forum se prostirao na preko 1 300 kvadratnih metara, a ovde se nalazila i gradska pijaca.
Dalje severno od glavnih javnih zgrada, sa leve strane i neposredno pre Trijumfalne kapije, nalazi se Dom za sportiste, takođe poznat i kao Kuća za akrobate. Ovde se nalazi impresivan mozaik sportiste sa peharom osvojenim u trci sa konjima.
Mermerna Trijumfalna kapija podignta je 127. godine u čast cara Karakale i njegove majke Julie Donne. Kapija je ovenčana bronzanim kolima i korintskim stubovima, i predstavlja jedan od najimpresivnijih spomenika.
Od Trijumfalne kapije vodi ceremonijalni put, Decamanus Maximus, i proteže se niz padinu ka najsevernijoj kapiji, poznatoj kao Tangier kapija. Kuće se nižu sa obe strane ulice, a neke od njih su najlepše gradske vile ukrašene predivnim mozaicima.
Prva od ovih vila je Ephebusova kuća. Njen izgled je veoma sličan Orfejevoj kući, sa centralnim dvorištem, privatnim i javnim odajama, i presom za masline u zadnjem delu zgrade. Ovde se nalazi i lep mozaik na kome je prikazan Bacchus koga u kočijama vuku panteri.
Sledaća u redu je Kuća studova, nazvana po stubovima koji se nalaze u njenoj unutrašnjosti. Do nje se nalazi Kuća viteza sa nezavršenim mozaikom Dionizija koji otkriva Arijadnu golu i zaspalu na plaži u Naksosu. Nekoliko sledećih vila otkrivaju sjajne mozaike, Rad Herkula i Kupanje Nimfi.
Dalje, približavajući se najsevernijoj kapiji Tangier, stoji palata Gordiana. Ovo je bila rezidencija prokuratora koji je upravljao gradom. Nažalost, ona danas stoji u ruševinama, bez stubova i mozaika, nakon što je stradala u pljačkaškom naletu Moulaya Ismaila.
Najbolji mozaici sačuvani su za kraj. Na drugoj strani puta nalazi se najupečatljiviji ansambl mozaika koji obeležava Povorku Venere. Postoje dva mozaika na kojima je izvanredno predstavljena erotska tema. Prvi mozaik je Kupanje Diane koju u njenom kupatilu posmatra lovac Acteon. Boginja ga za kaznu pretvara u jelena, i on će uskoro biti progonjen od svojih pasa. Drugi mozaik je Otmica Hylasa od strane Nimfi. Na njemu je prikazan Herculesov ljubavnik Hylas koga su zavele dve prelepe Nimfe. Ovde se nalazio i treći mozaik, ali se on danas nalazi u muzeju u Tangieru. Reč je o Veneri u talasima. Bronzana poprsja Catoa i Jube II, koja su se takođe nalazila u ovoj kući, čuvaju se u muzeju u Rabatu.
Volubilis je jedan od najlepših i najočuvanijih rimskih lokaliteta na području severne Afrike. Ovo mesto je dragulj nekadašnje slave i raskoši Rimskog Carstva, zauvek nestalo u vihoru istorijskih zbivanja. I pored toga, Volubilis i danas posetioce vraća u bogato nasleđe koje su nam ostavili stari Rimljani. Na ovom lokalitetu i dalje odiše duh nekadašnjeg vremena, zajedno za kulturom i umetnošću koje su i danas uzor. Volubilis je prava poslastica za sve ljubitelje antike i njenog nasleđa, i zaista ga treba posetiti pri putovanju kroz Maroko.